Dosadašnja spoljna politika predsednika Srbije Tomislava Nikolića može se oceniti pozitivno, a on sam je, premda još treba da učini na svom državničkom profilisanju, prevazišao sva očekivanja, ocenili su za Tanjug spoljnopolitički eksperti, analizirajući diplomatski angažman predsednika Srbije.
"Nikolić iz maja i juna prošle godine nije Nikolić iz januara ove godine", kratko konstatuje hrvatski politički analitičar Davor Đenero, a član Foruma za međunarodne odnose Milan Karagaća objašnjava da je predsednik Srbije prevazišao sva dosadašnja očekivanja proizašla iz njegovog delovanja kao opozicionog političara i medijske slike koja je u tom periodu o njemu nastala.
"Od Nikolića se nije očekivalo da će biti toliko otvoren, direktan, jasan i rezolutan u pogledu ključnih pitanja naše spoljne politike, a to su Evropska unija i Kosovo", rekao je Karagaća.
On je podsetio da je predsednik Srbije, kada je reč o problemu Kosova i Metohije, pokazao hrabrost da donese državničku odluku iznoseći jasnu poziciju i spremnost za konačno rešenje.
"Na taj način javno mnjenje dobilo je neki drugi ugao gledanja na spoljnu politiku i reaguje s odobravanjem, jer vidi da se nešto rešava. To što on sada čini, da je, recimo, bivši predsednik Srbije Boris Tadić uradio, to bi bilo žestoko napadnuto. Možda bi došlo i do demonstracija, jer znamo kako su mediji reagovali kada se Tadić slučajno sreo sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem u Dubrovniku", istakao je Karagaća.
S njim je saglasna i izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje u Podgorici Daliborka Uljarević, koja smatra da predsednik Srbije "sigurno nije onaj Nikolić opozicionar".
"Za sada se čini da Nikolić bez zadrške prihvata evroatlantske integracije kao definitivni izbor. Za mnoge je krajnje pozitivno iznenađenje način na koji Nikolić shvata regionalne odnose i njihov značaj. On je, definitivno, otkrio taj značaj i vidi da ozbiljne državničke politike nema bez ozbiljne regionalne politike i, što je najvažnije, u tome jeste budućnost bavljenja politikom na ovim prostorima", smatra Uljarevićeva.

Nikolić spreman da uči
Hrvatski analitičar Đenero svoj utisak da gotovo da nije reč o istoj osobi kada se analizira Nikolić opozicionar i Nikolić šef države obrazlaže Nikolićevom spremnošću da uči: "On uči. Ceo život bio je opozicioni političar i njegov diskurs je bio drugačiji nego što je diskurs predsednika", rekao je Đenero.
Prema njegovom mišljenju, Nikolić je na početku mandata grešio u tome što je bio previše slobodan u istupanju.
"Predsednik države mora svako svoje istupanje odmeriti tri puta i reći samo polovinu onog što ima da kaže. Kad daje intervjue, stručne službe rade autorizaciju tekstova, kako bi se izbegla svaka moguća pogrešna interpretacija. To Nikolić na početku nije radio i tada su se desili problemi koji još i danas utiču na odnose s drugima", smatra Đenero.
Nikolić je, kako kaže, zatvorio vrata za ozbiljne razgovore sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem tako što je na početku mandata "čak i više u periodu od izbora do inauguracije nego nakon nje" dao neke izjave koje su u Zagrebu loše primljene.
Sagovornici Tanjuga smatraju da je suviše rano diskutovati o tome da li su druge zemlje počele više da uvažavaju Srbiju otkako je Nikolić predsednik.
"Srbija je Evropi i regionu problem zbog kosovskog pitanja, tako da se ne bih složio da je sada Srbija toliko mnogo skočila i da je sada značajnija i priznatija. Sve će zavisiti od toga koliko Srbija bude istrajna i ozbiljna u traženju konačnog rešenja oko Kosova i odnosa u regionu", kaže Karagaća.

[b]Kosovsko pitanje važan kriterijum[b/]
I Đenero veruje da će Nikolića međunarodna zajednica meriti, pre svega, u kojoj meri bude doprineo normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Na tom području se uspostavilo svojevrsno, ali poželjno rivalstvo između njega i Vlade, jer se on i premijer Srbije Ivica Dačić takmiče u tome čiji će uticaj u tome biti veći, a to je dobro za samu stvar. Nikoliću ne bi bilo dobro vrednovano kad bi na bilo koji način otežavao dijalog Dačića i Tačija, a nema ni naznaka da bi nešto takvo činio, pa će postepeno stabilizovati svoju međunarodnu poziciju", rekao je Đenero.
Nemerljiv politički uspeh Tomislava Nikolića, kako je ocenila Uljarevićeva, predstavljalo bi kada bi Srbija postala regionalni lider.
Iako je izrazila uverenje da Nikolić ima ozbiljnu podršku u crnogorskoj vlasti, kao i da je uspeo da zadrži i određene pozicije koje je imao kod nekih od najjačih opozicionih stranaka, Uljarevićeva ukazuje da izvesnu senku u javnosti na delovanje predsednika Srbije baca njegova prošlost.
"Primetan je napredak i agilnost u regionalnoj i međunarodnoj komunikaciji, kao i želja da se Srbija predstavi kao ključni regionalni igrač. Međutim, postoji i problem prošlih vremena rigidnog nacionalizma koji i dalje ostavljaju ozbiljnu sumnju u demokratske kapacitete i namere Nikolića", smatra Uljarevićeva.
Loša strana Nikolićevog nastupa, ocenio je i Karagaća, jeste da se ostavlja utisak nacionalističke retorike ili "polaženja sa nacionalištičkih pozicija".
"Recimo, kada je reč o Kosovu, i dalje se govori o tome samo kao o teritoriji i Srbima na Kosovu, iako bi trebalo da se govori i o drugim građanima na toj teritoriji. Još je prisutno tretiranje nacionalnog pitanja kao teritorijalnog, što nas je kroz istoriju dosta skupo koštalo", rekao je Karagaća.
Previše se glorifikuje i bratstvo sa Rusijom, iako je Nikolić rekao da je to njegovo lično ubeđenje, rekao je Karagaća i zaključio da u međunarodnim odnosima "nema bratstva, postoje samo interesi".

Ostale vestiArhiva