Italijanska agencija Ansa javila je danas da će se poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI povući 28. februara.
Ovo je potvrdio papin portparol Federiko Lombardi koji je AFP-u rekao da je papa objavio da će svoju službu napustiti u osam časova uveče.
Rojters je javio da je papa rekao da zbog starosti nije više dovoljno snažan da obavlja svoj posao.
On kaže da podnosi ostavku u "punoj slobodi" i da je "potpuno svestan težine svog poteza".
Papa je svoju odluku saopštio na latinskom na jutrošnjem kardinalskom sastanku.
Papin brat Georg Racinger je kao razlog naveo zdravstvene razloge.
Racinger je izjavio da su lekari savetovali papi da više ne ide na prekookenska putovanja, posle čega je Benedikt XVI nekoliko meeci razmišljao o povlačenju.
Osamdesetdevetogodišnji Racinger je rekao da je njegov četiri godine mlađi brat imao sve više problema sa hodanjem i da je ostavka deo "prirodnog procesa".
"Godine ga opterećuju. U ovim godinama želi više odmora", izjavio je Racinger.
Jedan od zvaničnika u Vatikanu rekao je da očekuje da će period između Benediktove ostavke i izbora njegovog naslednika biti "kratak koliko god je moguće".
Portparol nemačke vlade je rekao da je potrešen vešću o papinoj ostavci.
Prošle godine papa je počeo da koristi štap a nedavno je imao problema pri čitanju govora u Rimu.
Kardinal Anđelo Sodano je medijima rekao da je objava o ostavci Benedikta je bila "grom iz vedra neba."
Papa je izjavio prošlog novembra da je divno biti star.
"Kvalitet društva, rekao bih civilizacije, ocenjuje se time kako se odnosi prema starijima", rekao je 85 godina star pontif tokom posete domu koji vodi katoličko dobrotvorno društvi "Sveti Eđidio".
Papa se susreo sa izazovima i problemima koje donosi starost.
"Dobro znam teškoće, probleme i ograničenja starosti i znam da ove teškoće mnogim ljudima dodatno uvećava ekonomska kriza", rekao je on tada.
Papa Benedikt XVI je došao na čelo katoličke crkve 2005. godine i bio je njen 265 poglavar.
Bukmejkeri već su omogućili Britancima da se klade na to ko će biti novi papa.
Glavni favoriti su kardinal Piter Turkson iz Gane, kardinal Kanade Mark Uel i Frensiz Arinze iz Nigerije.
Najpoznatiji primer ostavke pape bila je ona Celestina V 1294. godine koji je nakon samo pet meseci od dolaska na presto izdao svečan dekret kojim je omogućio da papa podnese ostavku i odmah to učinio.
Ostatak života je proveo kao pustinjak i kasnije je kanonizovan.
Njegov papski dekret je završio svaku debatu da li papa može da opravda silazak sa čela crkve tokom svog života.
Pre Celestina jedina dva pontifa koji su podneli ostavku su bili imenjak sadašnjeg pape Benedikt IX 1045. godine i njegov naslednik Grgur VI naredne godine.
Grgur je skovao zaveru da se otarasi Benedikta koji je bio zatečen u nizu finansijskih skandala.
Nakon što je ubedio svog osramoćenog prethodnika da podnese ostavku 1045, Grgur VI je takođe morao da učini isto sledeće godine pošto je bio optužen da je finansijski profitirao na Benediktovom padu.
Poslednji koji je podneo ostavku pre Benedikta bio je papa Grgur XII 1415. godine.
On je sišao sa prestola da bi završio "Zapadnu šizmu" koja je pretila da razbije katoličku crkvu.
Dva rivala proglasila su sebe papom u Avinjonu i Pizi.
Uz pomoć lukavog italijanskog političara Malateste, Grgurova ostvaka je pomogla ujedinjenju crkve na saboru u Konstanci 1415. godine.

Ostale vestiArhiva