U saopštenju direktorata je navedeno da je ta deklasifikacija učinjena "u interesu povećanja transparentnosti", preneo je Rojters.
Dokumenti koji su deklasifikovani uključuju izveštaje o "Programu masovonog prikupljanja" (Bulk Collection Program) iz 2009. i 2011. u okviru Akta USA PATRIOT.
Oznaka tajnosti je skinuta i sa naredbe federalnog Suda za inostrano obaveštajno nadgledanje (FISA) iz aprila 2013. u kojoj je objašnjeno kako treba skladištiti i koristiti prikupljene podatke.
Cilj deklasifikovanja dokumenata je da se javnosti pruži više informaciju o programu "Prizma", što je u skladu sa zalaganjem direktora Nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera za više transparentnosti.
Dokumenti koji će biti deklasifikovani, takođe, će uključiti informacije o radu FISA koji posluje u tajnosti.
Taj sud je osnovan 1978. godine s nadležnošću da ministarstvu pravde SAD ili američkim obaveštajnim agencijama odobrava prisluškivanje i druge forme elektronskog nadgledanja, kao i potrage za osumnjičenim špijunima i teroristima.
Informacije koje je obelodanio Snouden o programu prisluškivanja američke vlade, uzburkale su međunarodnu javnost zbog otkrića da su američke obaveštajne agencije prikupljale podatke na osnovu telefonskih razgovora i preko drugih sredstava komunikacije, vezano za američke i strane državljanje kao sredstvo u borbi protiv terorizma, podseća britanska agencija.
Odluka da se obelodane informacije o programu nadgledanja koji sprovodi američka vlada, za koji obaveštajci kažu da je pomogao da se osujete teroristički napadi, dolazi u trenutku kada pojedini američki poslanici žele da zauzdaju taj program zbog zabrinutosti za privatnost podataka.
Pravosuđe SAD optužilo je Snoudena za odavanje tajnih podataka.
On se od 23. juna nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Šeremetjevo", gde je doputovao iz Hongkonga pošto je obelodanio da njegov bivši poslodavac - NSA sprovodi program elektronskog špijuniranja.
Snouden je podneo 16. jula zahtev za privremeni azil u Rusiji.

Ostale vestiArhiva