BEOGRAD - Platforma srpskog pregovaračkog tima za budući status Kosmeta, juče predstavljena, predviđa da ta pokrajina ostane sastavni deo Srbije, s visokim stepenom autonomije, koja bi bila međunarodno garantovana.

- Opšti sporazum o budućem statusu Kosmeta, koji bi proistekao iz pregovora, potpisale bi Srbija i Crna Gora, odnosno Srbija, kada bude završen proces razdruživanja sa Crnom Gorom, i Ujedinjene nacije jer one imaju međunarodno-pravni subjektivitet. Ovaj dokument, zaključen na 20 godina, bio bi obavezan za Ustav Srbije i budući ustav Kosmeta, a međunarodna zajednica bi bila garant, sa obavezama prema bezbednosti na Kosovu - rekao je juče na konferenciji za novinare koordinator tima Slobodan Samardžić.

Platforma naglašava da se "rešenjem budućeg statusa ne sme dovoditi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet SCG, kao međunarodno priznate države" jer bi suprotno rešenje bilo nametnuto i proglašeno nevažećim. Sporazum bi, u vidu rezolucije, potvrdio i Savet bezbednosti UN. Taj dokument predviđa da u nadležnosti Srbije, odnosno SCG, budu spoljna politika, kontrola granica, zaštiti ljudskih prava u poslednjoj instanci, monetarna i carinska politika, zaštita verskog i kulturnog nasleđa, oblast posebnih carinsko inspekcijskih poslova.

- Pošto nema predstavnika Albanaca u srpskim institucijama, organi sa Kosmeta davali bi preporuke i mišljenja nadležnim organima iz Srbije. Ni Srbija ne bi imala ništa veća prava u odnosu na organe Kosmeta. Predviđena je i potpuna unutrašnja demilitarizacija Kosmeta, a postojala bi samo policija, koja bi zadovoljavala evropske standarde. To je maksimum koji se u ovom trenutku može dati nekoj etničkoj zajednici - rekao je drugi koordinator Leon Kojen i dodao da Albanci mogu biti sigurni da ova rešenja neće biti izmenjena bez njihovog pristanka i međunarodnog faktora.

Kosmet, koji naravno ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, raspolagao bi i punom finansijskom autonomijom tako što bi vodio samostalnu politiku javnih finansija, s mogućnošću zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i dobijanja direktnih stranih investicija. Utvrđene bi bile i oblasti saradnje Srbije i Kosmeta, a predviđeno je da kosovska skupština ima zagarantovan broj predstavnika Srba i drugih nealbanaca, bez čije većine ne bi mogle biti donete suštinske odluke i zakoni koji se njih tiču. U oblasti ljudskih prava na Kosovu bi bila poslednja instanca Ustavni sud Srbije, a južna pokrajina imala bi pravo i da održava međunarodne odnose za koje nije neophodan međunarodno-pravni subjektivitet, bez ugrožavanja interesa Srbije. Ugovore iz te oblasti sklapala bi uz konsultacije sa Vladom Srbije, a finansijska saradnja s međunarodnim institucijama bila bi pod nekom vrstom kontrole Narodne banke Srbije.

- Policija je u nadležnosti Kosmeta, osim kontrole granica, gde bi bila srpska policija, ili možda za početak međunarodna ili mešovita, što će biti stvar pregovora - istakao je Samardžić i dodao da plan decentralizacije i vertikalne veze Srba s Beogradom ostaju isti.

BURNO REAGOVANJE PRIŠTINE?

Platforma je juče predata predstavnicima članica Kontakt grupe i EU, a prosleđena je i specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju. Odgovor očekuju u sledećih nekoliko nedelja.
- Dokument nismo poslali Prištini, upoznaće se s njim preko naše javnosti. Očekujemo burnu reakciju ili ćutanje, uglavnom reakciju na granici normalne - istakao je Samardžić.

Ostale vestiArhiva