U Nikoziji se održava dijalog lidera kiparskih Grka i Turaka koji će pokušati da reše četiri decenije dug problem podeljenog mediteranskog ostrva.
Razgovori predsednika Republike Kipar Nikosa Anastasijadisa i lidera kiparskih Turaka Derviša Eroglua odvijaju se u bazi mirovnih snaga UN u tampon-zoni u podeljenoj kiparskoj prestonici i trebalo bi da traju oko sat vremena.
Postoji optimizam da bi posle dvogodišnje pauze, "proboj" u razgovorima mogao da obezbedi dogovor u vezi sa energetikom, ocenjuje agencija Frans pres, pozivajući se na poznavaoce kiparske situacije.
Predstavnici kiparskih Turaka suspendovali su svoje učešće u razgovorima sredinom 2012. godine kad je međunarodno priznata Republika Kipar preuzela predsedavanje Evropskoj uniji.
U nacrtu zajedničke izjave, koja je "procurila" među tamošnjim medijima, stoji da svaki postignuti dogovor mora biti stavljen na referendumsko odlučivanje u obe zajednice.
"Ovo je najbolja prilika za postizanje mira od 2004. godine, zbog nafte i gasa", smatra profesor istorije i političkih nauka sa Univerziteta u Nikoziji, Hubert Faustman.
On smatra da bi ogromna nalazište nafte i gasa u pograničnim vodama sa susednim Izraelom mogla da promene dinamiku pregovora i dovedu do pomirenja.
"Energetska saradnja Turske i Izraela 'povukla' je angažovanje SAD i primorala obe strane da se dogovore oko zajedničke izjave i obnavljanja pregovora", objašnjava Faustman.
Kako je naveo, Vašington je mnogo uložio u ove poslednje mirovne napore jer su gas i nafta značajan element koji može sve da preokrene u širem kontekstu. "To je dobitna kombinacija za sve", smatra nikozijski profesor.
Kipar je pristupio EU 2004. godine i još je podeljeno ostrvo zbog odbijanja kiparskih Grka da prihvate predlog UN o "ponovnom ujedinjenju" koje su prethodno prihvatili kiparski Turci.
Kipar je od 1974. godine faktički podeljen između grčke i turske zajednice na međunarodno priznatu Republiku Kipar, koju nastanjuju pretežno Grci, i takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar - na severu mediteranskog ostrva, koji kontrolišu Turci i koju priznaje samo Ankara.
Teritoriju "Severnog Kipra", približno 37 odsto ostrva, u invaziji je zauzela turska vojska posle državnog prevrata pristalica prisajedinjenja Kipra Grčkoj, a nezavisnost je proglašena 1983. godine.

Ostale vestiArhiva