U Iraku se vodi bitka za Bagdad. Preko 12.000 američkih i iračkih vojnika nalazi se od ponedeljka na ulicama Bagdada da bi pokušali da zaustave neviđenu eskalaciju nasilja. Skoro 2.100 je ubijeno u julu u Bagdadu. To je 68 mrtvih dnevno.

Većina je ubijena u eksploziji međuverskog nasilja između sunita i šiita. To nasilje je skoro u potpunosti bacilo u drugi plan napade na koalicione trupe u Iraku, koje beleže dramatičan pad gubitaka u ovoj godini. Jedan od američkih komandanata u Iraku, general Džon Abizaid, pohvalio je najnoviju zajedničku akciju za iskorenjivanje nasilja u Bagdadu. Da akcija daje rezultate, hvali se i američki ambasador u Iraku Zalmaj Khalilzad. Po njemu, ova „bitka za Bagdad” je od presudnog značaja za budućnost Iraka i budućnost celog regiona.

Ukoliko se bezbednost vrati na bagdadske ulice, plan premijera Nurija al Malikija o nacionalnom pomirenju od 24 tačke može se sprovesti u delo. Sve ono, međutim, što se do sada dešavalo u i oko Bagdada, nije išlo naruku ni al Malikiju ni koalicionim snagama. Prema nedavno objavljenim podacima istraživanja javnog mnjenja, podrška za rat u Iraku u SAD je najniža od njegovog početka, marta 2003. godine.

Zbog preko 2.530 poginulih američkih vojnika i već pomenutih skoro 70 mrtvih dnevno, samo u Bagdadu, američka javnost sve glasnije traži izlazak svoje vojske iz tog haosa. Bušova administracija je, međutim, i dalje odlučna da iz Iraka ne izađe dok ne „obavi posao do kraja”. Jedan od najcenjenijih američkih analitičara spoljnopolitičkih dešavanja i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski početkom jula je objavio svoj plan (čitaj plan Demokratske stranke SAD) za izvlačenje Amerike iz rata u Iraku. Po njegovom mišljenju Irak bi, uz saradnju susednih država i značajnu ulogu Irana, ostao jedinstvena država, bez stranih trupa na svojoj teritoriji. Plan se zasniva isključivo na političkom dogovoru. On predviđa da bi u Iraku bila verovatno klerikalna vlada, što Americi i ne odgovara u najvećoj meri, ali bi time region dobio na stabilnosti, a Amerika bi povratila svoj uticaj.

Međuversko nasilje

S druge strane, bivši američki ambasador u Hrvatskoj i autor knjige o ratu u Iraku Piter Galbrajt predlaže i predviđa scenario podele Iraka na kurdski, šiitski i sunitski deo. U prilog njegovoj tvrdnji je i erupcija međuverskog nasilja. Iako niko zvanično ne pominje i ne upoređuje situaciju u Iraku sa onom u Bosni devedesetih, činjenica je da zbog tog nasilja oko pola miliona ljudi interno raseljeno. Šiiti se sele iz sunitskih delova zemlje i obrnuto. Većina iračke teritorije je na taj način do sada podeljena, a mesto gde se te dve zajednice još dodiruju i bore za životni prostor jeste Bagdad. On zbog toga sve više liči na priču o Sarajevu i borbi Srba i bosanskih muslimana za prevlast nad tim gradom.

Iako sukobi u Iraku imaju sve odlike građanskog rata, svi zvaničnici uporno odbijaju da prevale tu reč preko usta i koriste termin „međuversko nasilje”. Samo deklarisanje tih sukoba građanskim ratom, značilo bi javno priznavanje poraza američke politike u Iraku, kao i domaćih struktura vlasti. Zvaničnom Vašingtonu to sigurno ne bi odgovaralo. Administracija Džordža Buša je najavila da će do kraja godine sve oblasti u Iraku biti predate iračkim snagama bezbednosti na upravljanje do kraja ove godine. To je 2. avgusta potvrdio i irački predsednik Džalal Talabani. On je najavio i da će se do 2008. broj američkih trupa drastično smanjiti, kao i da će se povući u vojne baze unutar Iraka.

Talabani, međutim, ne najavljuje i potpuno povlačenje Amerikanaca. Do kraja 2007. od sadašnjih 14 američkih brigada, u Iraku bi trebalo da ostane pet do šest, a Britanci su najavili povlačenje skoro 4.000 od 7.000 svojih vojnika na jugu Iraka. Do marta sledeće godine Basra će u potpunosti biti u nadležnosti iračkih snaga bezbednosti. Prema procenama stručnjaka, za zaustavljanje nasilja u Iraku potrebno je da SAD tamo pošalju oko 500.000 svojih vojnika na duže vreme. Amerika to nije u mogućnosti i zbog toga sve više zadataka i odgovornosti prebacuje na lokalne snage.

Americi se žuri

Ispostavilo se, međutim, da one nisu adekvatne, nisu borbeno upotrebljive i nisu adekvatno vođene. Ista situacija je bila i sa mnogim iračkim ministarstvima. Zbog toga je, početkom avgusta, na posao vraćeno oko 10.000 oficira i državnih službenika, bivših članova Baas partije koji znaju te poslove. Oni su baš zbog te svoje partijske pripadnosti, posle svrgavanja Sadama Huseina, dobili otkaze u tzv. procesu debaasifikacije. Interesantno je da je na posao u Ministarstvo informisanja vraćeno 1.800 ranije zaposlenih.
Americi se žuri da završi sukob u Iraku i „izlazna strategija” verovatno postoji, samo još nije dostupna javnosti. Predsedniku Bušu i ljudima oko njega je najvažnije da iz Iraka izađu podignute glave i to pre izbora 2008. Ova administracija je već drugi mandat na vlasti, tako da joj izbori u tom smislu ne znače ništa. Međutim, ako ne pobede u ratu u Iraku do novembra 2008, iz Bele kuće će izaći noseći istorijski pečat neuspeha. Džordž Buš mlađi će zbog toga učiniti sve da se, do tada, rat u Iraku završi pobedom opcije sekularnog Iraka po modelu zapadne demokratije.

Ostale vestiArhiva