“Nema boljeg dokaza uspešnih odnosa koje smo zajednički gradili poslednjih godina nego što su rezultati koje ste vi postigli u normalizaciji odnosa s Prištinom”, rekla je Eštonova u obraćanju poslanicima na posebnoj sednici u Skupštini Srbije.
Ona je odala počast Beogradu na “hrabrosti, političkoj zrelosti i državničkom pristupu u odnosima s Prištinom”, uprkos mnogim teškim izazovima i teškim odlukama.
“Danas Srbiju svuda svi hvale zbog političkog vođstva koje ste pokazali u dijalogu jer ste postali inspiracija drugima u regionu”, poručila je Eštonova.
Šefica evropske diplomatije nazvala je Srbiju važnim političkim partnerom EU i ukazala i na doprinos Srbije saradnji i unapređenju odnosa sa susedima, što je, kako je istakla, od ključnog znacaja za stabilnost celog regiona.
Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton izrazila je danas u Beogradu nedvosmislenu podršku evropskom putu Srbije i veru u kapacitete premijera Srbije i čitave vlade da realiziju zacrtane ciljeve.
"Oduševljena sam što Srbija čini prve korake ka punopravnom članstvu u EU", rekla je Ešton.
Ona je napomenula da taj proces nije nimalo lak, što će potvrditi svaka zemlja članica EU koja ga je prošla, ali to je put zbog kojeg sigurno niko ko je pošao njime nije zažalio.
Eštonova je doputovala specijalno u Beograd nepuna 24 sata nakon izbora nove vlade kako bi izrazila snažnu podršku i ohrabrenje njenom reformskom kursu i putu ka punopravnom članstvu u Uniji.
Ona je razgovarala sa čitavim državnim vrhom, a obratila se i poslanicima u parlamentu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potvrdio je danas da Srbija želi da što pre bude deo evropske zajednice i da je spremna da se dogovori o svim pitanjima vezanim za pregovore sa EU, ali da je priznanje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo.
On je takođe izrazio spremnost da podeli odgovornost za sve mere koje bude dogovorio sa vladom, ma koliko bile nepopularne i bolne u prvom trenutku.
U razgovoru sa Eštonovom Nikolić je ukazao da se mora razgovarati o novim okolnostima u Pokrajini poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova primetivši da južna pokrajina nije ni od koga ugrožena i da stoga ne vidi potrebu da se pravi bilo kakva vojska.
"Ali ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti reciprocitetno učešće, kao što je učinjeno i sa policijom", istakao je Nikolić.
Predsednik je oštro protestvovao zbog odluke prištinskih vlasti da se kao uslov za ostvarivanje biračkog prava na KiM postavi posedovanje ličnih dokumenata koje bi izdala prištinska administracija navodeći da je to za Srbiju neprihvatljivo, jer bi to apriori značilo priznavanje nezavisnosti južne pokrajine.
Ešton je rekla da je, kad je reč o Kosovu, zadivljena spremnošću obe strane da sednu za sto i naprave kompromis.
"Znam da nije lako. Nastavak dijaloga je potreban, ne samo zbog dogovora, već i zbog pokretanja različitih pitanja koja imaju veliki značaj za sve građane Kosova", istakla je Ešton.
Ona je napomenula i da mnoge stvari zavise od političke volje koja je sada veoma snažno protiv sukoba.
"Budućnost je u saradnji, a bolja saradnja će doneti nova radna mesta i bolji život građana", ocenila je ona.
Ističući da je EU najvažniji partner Srbije i da su vanredni parlamentarni izbori protekli u fer i demokratskoj atmosferi, Nikolić je rekao da vladu sada očekuje realizacija ambicioznih planova, jer su prethodne vlasti donosile popularne mere, neutemeljene na realnim prihodima.
Premijer Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Eštonovom poručio da postoji šansa da do 2020. godine Srbija bude članica EU.
"Po prvi put kažem - mislim da postoji neka šansa da 2020. postanemo punopravni član EU", rekao je on.
Cilj je da Srbija do 2018. zatvori sva pregovaračka poglavlja, i to treba da uradi pre svega zbog sebe, dodao je Vučić primetivši da nakon 2018. stvari više neće zavisiti samo od Srbije, kao što nam i sada "neke stvari idu na ruku, a neke ne".
On je potvrdio da će kao premijer voditi dijalog sa Prištinom, da će u tome učestvovati i prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, ali i neki drugi, kao i da će Srbija biti prva u ovom delu sveta koja će već naredne godine pokrenuti razgovore o poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, što je jasan znak da želimo da uredimo zemlju i dodatno stvorimo uslove za privlačenje investicija.
"Čast nam je što prvog dana po formiranju vlade imamo tako visokog gosta. Gospođa Eston je dosla samo u Beograd, ne u region, i to je veliki i važan znak za nasu zemlju", rekao je Vučić, posebno naglasivši da je Ešton više od mnogih drugih u EU želela da čuje srpske stavove i primedbe i srpske potrebe.
Srbiju, dodao je premijer, čekaju veliki izazovi zbog kojih mora da preduzima hrabre poteze, a najkasnije u junu trebalo bi da potpiše sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, dok je sa Svetskom bankom u tom smislu već sve dogovoreno.
Za Eštonovu posvećenost i odlučnost vlade Srbije napretku ka članstvu u EU predstavlja garanciju da će put Srbije biti uspešan i da neće dugo trajati.
Upitana da li je realno da Srbija zatviori pregovaračka poglavlja do 2018, ona je rekla da ne sumnja u Vučićeve kapacitete.
"Da sam na vašem mestu nikad ne bih sumnjala u kapacitete ovog čoveka da obori rekord kada je reč o vremenskim rokovima."
Šefica evropske diplomatije čestitala je Vučiću i novoj vladi na imenovanju i izrazila zadovoljstvo što je došla u, kako je rekla, posebnu posetu Srbiji.
"Nadam se da će jedna od koristi koje budete imali u odnosima sa EU biti upravo ta poruka investitorima da je dobro da dolaze, ulažu i da je poslovanje u Srbiji dobar potez. EU je rešena da u tome pomogne Srbiji i da osigura čvrstu stazu ekonomskih reformi i prosperiteta", rekla je Ešton.
Biti deo evropske porodice znači da su vam garantovani mir i bezbednost za vašu zemlju, kazala je ona i dodala da su mir, bezbednost i ekonomska stabilnost tri ključne reči koje daju ljudima nadu za mirnu budućnost.
Mandat Eštonove završava se u novembru, a kako je rekao premijer, to za Srbiju nije dobra vest.
Konačno, razgovaralo se i o situaciji u vezi sa Ukrajinom, a sudeći po rečima Eštonove, EU neće pritiskati Srbiju da se opredeljuje između Unije i Rusije.

Ostale vestiArhiva