Četiri dana uoči pete godišnjice 11. septembra, najvećeg terorističkog napada u istoriji, TV stanica „Al Džazira“ je emitovala snimak Osame bin Ladena od pre pet godina kako sa saradnicima planira napad na SAD. Ni američke antiterorističke službe ovih dana ne miruju. SAD su intenzivirale potragu za Bin Ladenom, a američki Senat je izglasao budžet od 200 miliona dolara za ponovno aktiviranje jedinice CIA, čiji je zadatak hvatanje lidera Al Kaide i drugih istaknutih članova te međunarodne terorističke mreže.

„Al Džazira“ je, pored starog snimka, emitovala još jedan svežiji snimak vođe Al Kaide u Iraku Abu Hamze al Muhadžira, koji je pozvao muslimane da se ujedine sa iračkim pobunjenicima.

- Uzmite nas za ruke. Naš neprijatelj se ujedinio, vreme je da se i mi ujedinimo - rekao je Muhadžir, obećavajući osvetu za svog ubijenog prethodnika Abu Musaba al Zarkavija, koji je likvidiran u vazdušnom napadu u junu.


On je poručio njihovim neprijateljima da „vatra nije niti će biti ugašena“.

- Naši mačevi, koji su obojeni vašom krvlju, žedni su za još vaših glava - rekao je Muhadžir.

SAD ove pretnje i dalje shvataju ozbiljno, pa su reaktivirali jedinicu CIA, poznatu pod nazivom „Alek stejšen“, rasformiranu krajem 2005. godine, a njeni analitičari su preraspoređeni u centar CIA za borbu protiv terorizma.

U ratu protiv terorizma SAD su likvidirale i zarobile na stotine militanata. Međutim, kraj ratu i pobeda se još ne naziru. Jedan od uspeha u ratu je i stavljanje svih američkih obaveštajnih službi pod jednu kapu, a sprečeno je nekoliko napada na domaćem tlu. Čini se da je Amerika danas bezbednija, ali za to plaća skupu cenu u Iraku i Avganistanu, odakle gotovo svakodnevno stižu izveštaji o poginulim vojnicima. Samo u jednom bombaškom napadu juče je poginulo 16 osoba, uključujući dva američka vojnika.

Uz to, dugoročno gledano, kraj konfrontacije sa arapskim zemljama nije ni blizu.

Jedan od zarobljenih militanata, Ramzija Binalšib, vidi se i na snimku koji je juče emitovala „Al Džazira“. On se na snimku nalazi na sastanku sa Osamom bin Ladenom i drugim Bin Ladenovim pomoćnikom Muhamedom Atefom u planinskom kampu u Avganistanu.

Atef, poznat i kao Abu Hafs al Masri, ubijen je u vazdušnom napadu u Avganistanu 2001. godine, dok je Binalšib uhapšen i nalazi se u američkom zatvoru u bazi Gvantanamo na Kubi.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikuju SAD zbog zatvora u Gvantanamu, gde se već pet godina drže zatvorenici bez podizanja optužnice i bez prava na advokata, potpuno izolovani od sveta. Kritike su upućene i zbog tajnih zatvora CIA, gde su osumnjičeni teroristi podvrgnuti torturi. Predsednik Buš je u sredu prvi put javno priznao postojanje takvih zatvora. Njegova izjava izazvala je buru osuda, a juče se oglasila i Luis Arbur, visoki komesar UN za ljudska prava.

„Amerika mora u potpunosti da zatvori program tajnih zatvora“, rekla je Arburova.

Koliko je Al Kaida još opasna svedoči i izveštaj britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne poslove u kome se navodi navodi da je „Al Kaida i dalje moćna organizacija“, ali da joj opada podrška.

- Iako je njen imidž moćne terorističke organizacije osnažen, njeni lideri se kriju u pećinama i izgubili su širu podršku muslimana u arapskom svetu, koji se protivi terorističkim taktikama - navodi se u izveštaju.

Psihološki rat

Ben Venzke, prvi čovek „IntelCentra“, kompanije koja prati poruke terorističkih grupa i Stejt departmentu pruža obaveštajne podatke, kaže da Al Kaida uvek pravi duge video snimke uoči 11. septembra, ne samo zbog obeležavanja godišnjica već zbog toga što žele da privuku pažnju.

- Jedan od ciljeva je i da se pomogne u regrutovanju novih članova i podigne moral unutar grupe. Istovremeno, oni žele da kažu da su još tu svojim finansijerima i uz pomoć snimaka vrše psihološki rat - kaže Venzke.

Ostale vestiArhiva