U mauzoleju se čuva njegovo balzamovano telo u kristalnom sarkofagu. Kineske vlasti se gotovo nisu oglasile povodom godišnjice smrti kineskog revolucionara i državnika, strahujući da će probuditi bolne uspomene, ocenjuju analitičari.

U Pekingu zvanično nije organizovana nijedna komemoracija za čoveka koji je bio jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti bio njen neprikosnoveni lider.

Na državnoj televiziji nije bilo ni reči o Mao Cedungu, dok je "Narodni dnevnik" samo obavestio koji internet sajtovi obeležavanju smrt bivšeg lidera i najavio izgradnju muzeja u mestu njegovog rođenja.


Analitičari smatraju da tišina okružuje godišnjicu smrti Cedunga zbog toga što vlasti strahuju da bi mogla da ožive sećanja na desetine miliona mrtvih za vreme njegove vladavine, najviše iz perioda Kulturne revolucijem, i da podstakne nove političke polemike.

Meo Cedung je preminuo 9. septembra 1976. godine. Bio je među 12 osnivača KP Kine 1919. godine, a za vreme Dugog marša 1935. postao je lider partije i to ostao do smrti. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici".

1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju", tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, među kojima i njegovi najbliži saradnici.U desetogodišnjem haosu stradalo je najmanje tri miliona ljudi, a mnoga deca ‘nepodobnih’ građana poslata su na 10 godina da žive i rade na selu u krajnjem siromaštvu.

Posle smrti Cedunga u Kini je došlo do dubokih promena, zemlja je krenula putem ekonomskih i političkih reformi i već tri decenije predstavlja zemlju koja ima največi tempo privrednog razvoja.

Doprinos Mao Cetunga ocenjena je na partijskim forumima, partijskom terminologijom, kao "70 odsto pozitivna i 30 odsto negativana" i taj balans vlasti pokušavaju da održe i danas, premda se kineska stvarnost u svemu bitno razlikovala od Maovih vizija.

Ostale vestiArhiva