Bugari su birali 240 poslanika novog saziva parlamenta među 6.063 kandidata, uključujući one koji su istovremeno kandidovani u dve izborne jedinice koje su nominovale ukupno 56 političkih partija.
Ovo će biti peta bugarska vlada za poslednje dve godine, tokom kojih se zemlja suočila s masovnim uličnim protestima i nezadovoljstvom.
Zbog razočaranja građana, izlaznost na ovim izborima bila je ispod 50 odsto, najmanja za poslednjih 25 godina, od kada je u Bugarskoj smenjen komunisticki režim, prenele su agencije.
Borisov je juče rekao da su izbori "poslednja šansa" za spas Bugarske i upozorio da ako nova vlada ne bude formirana i ponovo budu raspisani izbori, neće ostati ništa što bi održalo zemlju.
Koalicija predvođena socijalistima vladala je Bugarskom do jula, a period koji je provela na vlasti obeležili su katastrofalne poplave, spor zbog snabdevanja ruskim gasom i masovni protesti građana.
Borisov je bio premijer Bugarske od 2009. godine do masovnih protesta zbog siromaštva i visokih cena energenata, zbog kojih je u februaru 2013. godine podneo ostavku, podsetio je AFP.
Na prevremenim izborima u maju 2013, GERB je ponovo odneo pobedu, ali Borisov nije mogao da formira vladu, pa su socijalisti i MRF formirali tehnokratski kabinet, na čijem je čelu bio Plamen Orešarski.
Borisov (55), bivši vatrogasac i telohranitelj cara Simeona i komunističkog lidera Todora Živkova, bio je 2005. godine izabran za gradonačelnika Sofije, a naredne godine je osnovao GERB.
Bugarska, najsiromašnija članica EU, u kojoj je prosečna mesečna plata oko 400 evra (samo 20 evra više nego u Srbiji uz znatno više cene struje, recimo), još nije uspela da se izbori s korupcijom i organizovanim kriminalom, a nužne su i korenite reforme u zdravstvenom, penzijskom i obrazovnom sistemu.

Ostale vestiArhiva