Proteklih sedam meseci u životu voditeljke televizije Pink i autorke emisije Ja to tako Ivane Baltić Aleksić (38) desile su se velike promene, a za to je zaslužno rođenje sina Andreja. Beba je na svet došla carskim rezom, a svi problemi koji su Ivanu pratili tokom komplikovane trudnoće pali su u drugi plan čim je videla naslednika.
Story: Šta vas najviše oduševljava u vezi s majčinstvom?
- Roditelji će vam uvek reći da je to odgovoran, ozbiljan i veliki posao, ali kada vide osmeh svog deteta, odmah zaborave sve probleme. Dok nisam bila majka, ti odgovori ponekad su mi delovali kao fraza: Jeste, jedan osmeh i sve zaboraviš?!? Sada uviđam da je to zaista tako i ja vam neću reći ništa mnogo drugačije. Andrejev smeh za mene je muzika, sve radim da se on što više smeje, kikoće, da bude zadovoljan i voljen. Navikavam se na nove situacije koje majčinstvo nosi, ali ovo je najlepši period u mom životu. Imam zdravu i srećnu porodicu i vrlo sam zadovoljna.
Story: Koliko vas je promenio dolazak bebe na svet? - Nemam utisak da sam se promenila, možda drugi mogu bolje da odgovore na to pitanje. Zanimljivo je da sada više primećujem bebe, njihove roditelje, bliske su mi sve teme o deci, još teže podnosim bilo kakvu nepravdu učinjenu njima, bolesti... Drago mi je što su svi moji strahovi kako ću se snaći bili bezrazložni.
Story: Kada ste postali svesni u kakvoj je opasnosti bila vaša beba pre nego što ste hospitalizovani uoči snimanja emisije?
- Moj profesionalizam i odnos prema kući u kojoj radim, kolegama i saradnicima, činio je da tih dana radim punom parom. Bio je decembar, mesec kad se snima najviše emisija: novogodišnjih, božićnih, unapred za januar. Želela sam da budem aktivna trudnica koja će s posla otići u porodilište, ali mnoge stvari ne zavise samo od htenja. Niko od lekara ne može da mi da odgovor na to pitanje, možda bi došlo do problema i da nisam radila. S obzirom na to da se unesem 100 posto u sve što radim, mislim da je preforsiranje potpomoglo celu stvar. Čim sam saznala da je beba dobro i da se čuju otkucaji srca, znala sam da treba da usporim. Nakon tog prvog zadržavanja u bolnici, bilo mi je jasno da nadalje moram strogo da se pridržavam naloga lekara i naporan poslovni tempo ostavim za kasnije.

Ostale vestiArhiva