Vašington želi da osigura podršku svojih evropskih saveznika za dalje jačanje pritiska na Moskvu, piše danas sajt "Raša tudej".
Očekivani diplomatski i ekonomski "rat iscrpljivanjem" pominje se u dokumentu o preispitavanju politike prema Rusiji koji trenutno priprema Selest Volander, specijalni pomoćnik predsednika Baraka Obame i zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost zadužen za Rusiju i Evroaziju, prenosi italijanski list "Stampa".
Italijanski dnevnik navodi da je detalje o predstojećoj promeni politike SAD prema Moskvi saznao iz nacrta koji je Vašington poslao vladi u Rimu kako bi koordinisali buduće napore.
Američke diplomate kažu da je Rusija promenila svoj kooperativni stav koji je zauzela posle raspada Sovjetskog Saveza i da sada koristi silu za odbranu svojih nacionalnih interesa, navodi list.
Promeni doprinosi i ličnost ruskog predsednika Vladimira Putina koji će, kako Vašington očekuje, ostati na vlasti barem do 2024. godine.
Ta promena strategije prema Rusiji postala je vidljiva sa ukrajinskom krizom, ali se pojavila još 2008. godine sa konfliktom u Južnoj Osetiji kada je Rusija upotrebila vojnu silu.
Rešenje Vašingtona za ovu novu Rusiju je nastavak pritiska na Moskvu pomoću sankcija, dok istovremeno njene susede "mami" ekonomskom pomoći i investicijama, piše "Stampa".
Trenutna runda sankcija, kako se navodi, nema za cilj da ostavi prevelike posledice po rusku ekonomiju, tako da bi pretnja oštrijim sankcijama mogla da se primeni.
Ova strategija teško da je prošla neprimećeno u Moskvi, što se vidi iz godišnjeg izveštaja ruskog Ministarstva spoljnih poslova koji je danas objavljen, a u kojem se kaže da SAD nastavljaju "sistematsku opstrukciju Rusije, okupljajući svoje saveznike sa ciljem uništenja njene ekonomije" blokiranjem kredita, tehnološkog transfera i ukupnom destabilizacijom poslovnog okruženja.
Rusko ministarstvo ukazuje da je Vašington imao izvesnog uspeha sa politikom koja je rezultirala padom ruske trgovinske razmene sa državama članicama EU za skoro osam odsto u 2014. godine.
Međutim, neke evropske zemlje kao što su Austrija, Mađarska ili Slovačka pragmatično održavaju aktivne bilateralne odnose sa Rusijom, zaključuje RT.

Ostale vestiArhiva