Zajedništvo i visok moral su naš najjači adut, kad ne ide starijima, tu smo mi mlađi da povučemo

Najmlađi zlatni vaterpolista Filip Filipović ima samo devetnaest godina, a već je dvostruki šampion Evrope! Pre tri godine u Kranju Fića je uglavnom sa klupe pružao podršku starijim saigračima, ali je već na minulom šampionatu u Beogradu postao važan faktor naše igre, a prema mišljenju mnogih, bio je i jedan od junaka finalne utakmice.
Levoruki "bombarder" Partizana prvo je kod rezultata 5:2 za Mađarsku, posle nekoliko neuspešnih šuteva iskusnijih igrača, postigao sjajan gol i "povukao" ekipu, a zatim je nešto kasnije gromovitim udarcem sa desne strane "pocepao mrežu" Mađara za naše vođstvo od 6:5.
Tvoja dva gola u finalu preokrenula su tok utakmice. Šta si pomislio u trenutku kada su Mađari poveli 5:2?
- Stvarno mi imponuje što se sada priča o mojim golovima, ali mislim da posle onoliko promašenih šansi jednostavno više nismo smeli da ne pogađamo. Pre tog pogotka za 5:3, mislim da smo imali šest ili sedam neuspešnih šuteva, a i one što su išli u okvir gola Seči je majstorski branio. Bilo je pitanje momenta kada će neko da probije led. Ja sam iskoristio pravi trenutak kada se otvorila rupa na golu i dalje je sve išlo svojim tokom - počinje Filipović, koji, osim dva evropska zlata, u kolekciji trofeja ima i dva trijumfa u Svetskoj ligi i jednu pobedu u FINA kupu.
Izgledalo je da su stariji igrači, sem Vujasinovića, bili pod većim pritiskom, pa je teret morao da padne na vas mlađe?
- Jeste, možda zvuči neskromno, ali tako se desilo. Mislim da su sudije i publika bitno uticali da našim asovima ne bude lako. Zato smo mi mlađi iskoristili nepažnju mađarskih igrača i sve to pretvorili u našu prednost. Ali, upravo to govori o kvalitetu ove ekipe, o jedinstvu i slozi koja vlada u našim redovima. U trenucima kada ne ide jedne, drugi povuku, ako neće starije, tu smo mi mlađi... Zajedništvo i visok moral krasili su nas celog leta, što se kasnije pokazalo kao naša najveća pozitivna karakteristika.
Posle finala izjavio si da pri vođstvu Mađara od 5:2 ni kod jednog njihovog igrača nisi video strah od poraza u očima. U kom trenutku si pomislio da mi dobijamo?
- Mislim da sam već kod Vujasinovićevog gola za 5:4, koji je pao iz "vedra neba", bio siguran da ćemo pobediti. Osetio sam i da je na tribinama u tom trenutku došlo do olakšanja. Sa "minus tri" stigli smo samo do jednog gola zaostatka, a još nije bio ni kraj druge četvrtine. Kao da smo u tom trenutku i mi u bazenu shvatili da Mađari nisu toliko jaki i da možemo da ih pobedimo. Tada sam u očima saigrača primetio neviđeni žar i potpuno mi je bilo svejedno da li će oni opet da povedu, jer sam znao da ćemo ih stići. Posle meča je bilo zaista sjajno. Prvo zlato za Srbiju, i to još u Beogradu! Ima li išta lepše? - kaže Filipović.
D. STOJMENOVIĆ

Jedan je Vlada Vujasinović!

Posebno zanimljiv bio je razgovor kapitena Vujasinovića sa vama klincima na kraju treće četvrtine. Šta vam je rekao?
- Vodili smo 8:6, a onda su nas Mađari za tili čas u finišu treće četvrtine stigli. Tada nas je Vujasinović sve okupio i rekao: "Ljudi, mi više ne smemo da primimo nijedan gol, idemo da ih zaustavimo." Tako je i bilo i nisu nam dali gol, i to čak 12 minuta, ako se ne varam. Onda je Vujas još jednom pokazao zašto je najveći igrač, jer kada je bilo najpotrebnije, dao je gol i rešio utakmicu, i želeo bih da mu se još jednom zahvalim. Takođe, veliku podršku imali smo i od Šapića, Ikodinovića, Trbojevića i Ćirića, koji su zbog kazni već završili utakmicu - kaže Filipović.

Ostale vestiArhiva