Po prvi put u istoriji Francuske jedna žena ima dobre šanse da se useli u predsedničku palatu na Jelisejskim poljima. To je Segolen Roajal (52) iz Socijalističke partije. Ona je najviše profitirala okretanjem javnosti protiv vlasti usled kontroverznog zakona o radu, zbog čega su ove godine protestovali milioni građana.

Suočena sa kritikama da ima manjak iskustva u međunarodnim poslovima, ona je krenula na evropsku turneju. Prva stanica na putu je Rim, gde će se Segolen sastati sa italijanskim premijerom Romanom Prodijem.

„Pre nego što budem razgovarala o evropskim problemima, važno je da znam šta drugi misle. Zbog toga ću posetiti i Španiju i Brisel“, rekla je Roajal uoči puta.

Da je Segolen ozbiljan kandidat svedoče i poslednja istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da ona ima 30 poena prednosti u odnosu na druge potencijalne predsedničke kandidate iz Socijalističke partije. Socijalisti će u novembru zvanično izabrati svog kandidata, a predsednički izbori zakazani su sa maj sledeće godine. Tada bi Francuzi trebalo da biraju između Segolen i Nikole Sarkozija, kandidata vladajuće stranke, Unije za narodni pokret (ne očekuje se da će nacionalista Žan-Mari le Pen, proći prvi krug).

Segolen je rođena 1953. u Dakaru i do sada je dva puta bila ministar.

Još od kasnih sedamdesetih živi u vanbračnoj zajednici sa Fransoa Olandom, sa kojim ima četvoro dece. Oland je trenutno na mestu sekretara Socijalističke stranke i on je iz prikrajka očekivao kandidaturu za predsedničke izbore. Kada je Segolen najavila da će se kandidovati, Fransoa se povukao.

Segolen, koja je ime dobila po svecu iz osmog veka, rođena je kao četvrto od osmoro dece u porodici. Rođena je u Dakaru gde se njen otac, Žak, artiljerijski pukovnik nalazio na službi. Otac joj je bio veoma strog, kad god bi se neki od sinova pobunio, on bi mu obrijao glavu. Od očeve tiranije Segolen je pobegla tek kada se upisala na fakultet.

Francuski mediji su je nazvali princezom zbog lepote koju je primetio i bivši predsednik Fransoa Miteran, koji ju je uveo u politiku. U nedavnom intervjuu američkom „Tajmu“ izjavila je: „Zašto neko mora da bude tužan, ružan i dosadan da bi se danas bavio politikom?“


Edit Kreson jedina predsednica vlade

-Ni u jednoj evropskoj zemlji, osim u skandinavskim zemljama, žene ne čine tako značajan deo radne snage kao u Francuskoj

-Godine 1991. predsednik Fransoa Miteran imenovao je prvu i jedinu predsednicu vlade Edit Kreson, ali je ona ostala na vlasti manje od godinu dana

-Danas svega 12 odsto poslanika čine žene

-Članstvo Socijalističke partije se skoro udvostručilo od početka godine, a većinu „pridošlica“ čine žene, koje su mlađe i obrazovanije od nacionalnog proseka

-Segolen Roajal je jedina žena predsednica jednog od 26 regiona Francuske

Ostale vestiArhiva