U opštinskom povereništvu za izbeglice u Prokuplju kažu da su te uzbeglice u veoma teškom položaju, naročito pošto je u tom gradu zatvoren kolektivni izbeglički centar, pa se izbeglice snalaze kako znaju i umeju da sebi obezbede minimalne uslove za život.

Ljiljana Karadžić i njen sin Milan, izbegli iz Prizrena 1999, samo su jedan primer teškog položaja raseljenih sa Kosova smeštenih u Prokuplju. "Primam minimalac, 4.000 dinara. Taj novac mi ništa ne znači, to je samo za kiriju, a ono što zaradim samo je za hleb", kaže Ljiljana Karadžić.

Opštinski poverenik za izbeglice u Prokuplju Dragan Piljević kaže da je težak materijalni položaj Ljiljane Karadžić gotovo nemoguće rešiti jer većina humanitarnih organizacija zaobilazi opštinu Prokuplje, u kojoj je smešteno gotovo 4.000 izbeglih Srba sa Kosova. On kaže da su u sličnom položaju i ostali raseljeni Srbi sa Kosova koji žive u Prokuplju.

"Njihova socijalna karta je loša. Najveći broj tih ljudi živi u siromaštvu, malo njih ima stanove ili kuće, većina je u privatnom smeštaju ili kod rodbine. Neki, bukvalno, nemaju gde ni da žive i zavise od dobre volje ljudi koji ih puštaju da žive u nekim starim kućama", kaže Piljević.

"Radim na njivama, po kućama, komšije me zovu da im čistim, da cepam drva. Ja radim koliko da platim kiriju i nešto malo ostane za hleb. Imam prijatelje koji mi neki put daju namirnice. Često postim da bih sinu mogla da kupim. Mnogo nam je teško", kaže Ljiljana Karadžić.

U međuvremenu, samo se pet porodica koje su utočište našle u Prokuplju vratilo na Kosovo. U Povereništvu za izbeglice u Prokuplju kažu da se s godišnjim budžetom od 110.000 dinara izbegli Srbi sa Kosova mogu nadati samo maloj jednokratnoj novčanoj pomoći.

Ostale vestiArhiva