Koncert Madone u Moskvi dobija u ovdašnjim medijima spektakularan tretman društvenog događaja prve kategorije, a komentatori su oduševljeni činjenicom da je Madona okupila pedeset hiljada gledalaca i da je taj spektakl obezbeđivalo preko sedam hiljada policajaca.

Za to vreme, Ceca Ražnatović, mega-giga-superstar na ovim prostorima, upravo sprema koncert u Sofiji, za koji se pretpostavlja da će ga na fudbalskom stadionu gledati oko sto hiljada ljudi, i ta vest stiže samo u trač listove, sa posebnim osvrtom na činjenicu da će joj gost na koncertu biti jedan slavni bugarski pevač, inače prononsirani transvestit i gej.

Ima istine da niko nikada nije bio prorok u svom selu, pa tako ni Ceca, čak i kad okupi duplo više ljudi na koncertu nego Madona, nikada ovde neće biti tretirana kao značajan društveni fenomen, nego kao folk pevačica koja ima ili nema celulit.

A radi se o tome da je Ceca, bar po količini publike koju ima, balkanska Madona.

Što se tiče priče koja prati njen život, za razliku od Madone, ona ništa nije morala da „umetnički interveniše“ na svojoj biografiji, niti da od svog vlastitog života pravi umetnički projekat. Njena biografija je prepuna melodramskih obrta - udaja za Arkana, njegovo ubistvo, prijateljstvo sa Legijom, njeno hapšenje u akciji „Sablja“, njeni usponi i padovi, uključujući i snimak s leđa na koncertu na Ušću, predstavljaju priču o Balkanu danas, isto koliko je i Madona simbolička ikona savremene američke pop kulture.

Madona radi na svom marketingu i kad treba ljubi Britni u usta. Ceci je „marketing“ stigao kao dar Balkana devedesetih.

Kakva zemlja, takva i „madona“.

Ostale vestiArhiva