Oland je drugog dana boravka u Grčkoj rekao da bi ti razgovori trebalo da počnu pošto međunarodni inspektori završe procenu napretka reformi u Grčkoj, što se očekuje sledećeg meseca.
Očekuje se da će grčka privreda ove godine oslabiti pošto je nakratko izašla iz šestogodišnje recesije, čime bi njen dug u 2016. mogao porasti na preko 190 odsto BDP-a.
"Naravno da Grčka mora ispuniti svoje obaveze. Ali oni to ne osporavaju", rekao je Oland posle razgovora s premijerom Aleksisom Ciprasom.
Oland je rekao da Grčka "razumljivo" traži fleksibilnost.
U posetu Grčkoj s francuskim predsednikom su došli i ministar finansija Mišel Sapen i još nekoliko članova vlade. Oni su u Atini razgovarali i o izbegličkoj krizi, sukobu u Siriji, a potpisani su i sporazumi o jačanju podrške francuskih stručnjaka reformi grčke administracije.
Francuska je odigrala ključnu ulogu u postizanju dogovora Grčke i zemalja evrozone za treći paket pomoći, pošto su pregovori bili na ivici propasti a Atina bila suočena s mogućnošću izlaska iz evrozone.
Nove mere štednje dogovorene u okviru paketa pomoći razgnevile su sindikate koji su pozvali na generalni štrajk 12. novembra, dok su pregovori s međunarodnim kreditorima zapeli oko ogromnog broja nenaplativih zajmova koji ugrožavaju bankarski sistem zemlje.
Cipras je danas obećao da će Grčka ispuniti svoje obaveze "do poslednjeg slova", ali i naveo da pristalice "ekstremnog neoliberalizma", što bi se moglo odnositi na fiskalne konzervativce (mada ni izdaleka nije isto) u nemačkom ministarstvu finansija, pokušavaju da podriju dogovor s kreditorima.
"Jedna je stvar poštovati naše obaveze i sporazume, a druga smatrati Grčku da nije jednak partner, već je osudđena na kaznu", rekao je Cipras.

Ostale vestiArhiva