BEOGRAD - Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije pripremili su Predlog zakona o deviznom poslovanju koji će liberalizovati kapitalne transakcije. Građani će po ovom zakonu moći da uzimaju devizni kredit za kupovinu stana, a moći će i da polože devizni depozit za podizanje kredita. Nove finansijske transakcije, faktoring i forfeting, odnosno kupovina i prodaja potraživanja u zemlji moći će da se obavljaju u devizama, a ne kao do sada samo u dinarima.

Prema rečima Lidije Smiljanić, pomoćnika ministra finansija za deviznu inspekciju, ovo će koristiti izvoznicima koji će moći da prodaju potraživanje i uzmu devize kako bi povećali likvidnost firme. Rok za naplatu izvoza produžen je sa 90 na 180 dana, a sve naplate posle toga NBS će tretirati kao komercijalno kreditiranje. Novi zakon će, takođe, tretirati ogranke stranih firmi kao rezidente zemlje, pa će oni imati dinarski i devizni račun.

Na finansijskom tržištu, domaća pravna i fizička lica moći će da kupuju strane hartije od vrednosti. Međutim, posedovanje više od 10 odsto akcija neke strane firme smatra se stranom direktnom investicijom. Dozvoljena je i kupovina dužničkih hartija od vrednosti zemalja OECD i međunarodnih finansijskih institucija. Strana lica mogu da kupuju sve hartije od vrednosti kojima se trguje na našoj berzi.

Novi propisi o deviznom poslovanju trebalo bi da onemoguće poslovanje sa inostranstvom prikazivanjem lažnih faktura, a predviđene su stroge kazne i krivična odgovornost za ugovore koji su zaključeni na osnovu duplih faktura. Lidija Smiljanić je dodala da tek treba da se usvoje podzakonski akti koji će bliže da urede detalje, pa i da li će se menjati ograničenje iznosa deviza na 2.000 evra, koliko sada fizička lica mogu da iznesu iz zemlje bez bilo kakve potvrde. Predlog zakona o deviznom poslovanju trebalo bi da se, po hitnom postupku, tokom juna nađe u skupštinskoj proceduri, kao i Predlog zakona o slobodnim zonama. Većinski osnivači društava koja će upravljati slobodnim zonama, kako je predloženo, moći će biti i inostrana pravna lica, ali je onemogućen monopolski položaj bilo kog osnivača, jer će moći da osnuju samo jednu zonu. Sada u Srbiji posluju tri slobodne zone, u Subotici, Zrenjaninu i Pirotu, i one će morati da u roku od 90 dana posle usvajanja novog zakona podnesu zahtev za dobijanje saglasnosti za poslovanje, koju će davati Vlada Srbije. Pomoćnik ministra za finansije Vesna Hreljac-Ivanović je naglasila da osnivači zona kojima je oduzeta dozvola za poslovanje neće moći da konkurišu za dobijanje nove saglasnosti, osim ako se radi o lokalnim samoupravama. Prema njenim rečima, posle dobijanja saglasnosti osnivači će imati rok od dve godine da obezbede tehničke uslove za poslovanje slobodnih zona u kojima će nabavka sve robe koja se koristi za proizvodnju biti oslobođena plaćanja carina i poreza na dodatu vrednost.

Ostale vestiArhiva