Hag - Haški tribunal, uprava Pritvorske jedinice UN i holandski lekari koji su se starali o zdravlju optuženog, ne snose nikakvu odgovornost za smrt Slobodana Miloševića. To bi, u najkraćem, bio osnovni zaključak interne istrage koju je australijski sudija Kevin Parker, po nalogu predsednika Tribunala, vodio o okolnostima koje su prethodile Miloševićevoj smrti.
Ništa što je u istrazi utvrđeno, navodi se u juče objavljenom izveštaju sudije Parkera, "ne podržava tvrdnje u nekim medijima da je Milošević ubijen, odnosno otrovan."
Interna Tribunalova istraga je, takođe, isključila mogućnost samoubistva. Činjenica da Milošević nije poštovao terapiju koju su mu prepisali holandski lekari i kardiolozi, kao i njegova "tendencija da sam sebi određuje terapiju", po oceni sudije Parkera, ne mogu se tumačiti kao "znaci samoubilačke namere." S druge strane, u izveštaju se zaključuje da je Milošević - samovoljno uzimajući lekove i smanjujući efikasnost terapije koja mu je određena - bio "spreman da rizikuje svoj život i zdravlje."
U protekla dva i po meseca, sudija Parker i njegov istražni tim su uzeli izjave od više od 60 osoba - od osoblja Pritvorske jedinice i svih pritvorenika u bloku u kojem je bio smešten Milošević; zatim od holandskih, belgijskih, francuskih, ruskih i srpskih lekara koji su proteklih godina pregledali ili lečili Miloševića i od Marka Miloševića i pravnih savetnika optuženog.
Izveštaj sudije Parkera se, posebno opsežno, bavi vrhunskom medicinskom negom koja je Miloševiću pružena od trenutka kada je došao u pritvor Tribunala i u koju su u proteklih pet godina bili uključeni brojni lekari i specijalisti iz nekoliko zemalja, uključujući i dr. Mijailovića sa VMA, koji je bio Miloševićev kardiolog do dolaska u Hag. Mijailović je, navodi se u izveštaju, u više navrata posetio optuženog, predao lekaru Pritvorske jedinice detaljne rezultate kardioloških ispitivanja na VMA u aprilu 2001. i upozorio ga na teškoće koje je imao sa Miloševićem kao pacijentom, pošto nije hteo da se pridržava terapije koja mu je određena.
U izveštaju se navodi da su u pretresima njegove ćelije i kancelarije koja mu je dodeljena za pripreme odbrane u više navrata otkriveni različiti lekovi, a u jednom slučaju i flaša viskija sa plastičnim zapušačem, kako je ne bi otkrio detektor za metal.
Izveštaj se, takođe, bavi i famoznim rimfapicinom, antibiotikom za tuberkulozu i lepru čije je prisustvo utvrđeno u Miloševićevoj krvi. Dve holandske laboratorije su u Miloševićevoj krvi utvrdile 1,9 miligrama rimfapicina, dok je kod pacijenata koji dnevno uzimaju 600 miligrama tog leka normalna koncentracija između 0,5 i 1 miligrama. Rimfapicin smanjuje dejstvo dva leka koja su Miloševiću prepisana za sniženje pritiska, pa se time - zaključuje se u izveštaju sudije Parkera - "objašnjava zašto ti lekovi nisu delovali uprkos visokim dozama."
Pored "spremnosti da rizikuje život i zdravlje", Miloševiću je da bi se domogao neprepisanih lekova bilo neophodno da mu ih neko sa strane unese u Pritvorsku jedinicu. A to je omogućeno "privilegovanim tretmanom" koji je, po odluci Pretresnog veća, imao u pritvoru kao optuženi koji se sam brani, a koji se u praksi proširio i na privilegovani tretman njegovih posetilaca - pravnih savetnika i svedoka. Mada to ne definiše kao "grešku", sudija Parker, ipak, preporučuje da se pri utvrđivanju aranžmana za buduće slučajeve u kojima optuženi zastupaju sebe, koriste iskustva stečena u Miloševićevom slučaju.

Ostale vestiArhiva