Kako je prenela agencija AP, predsednici država i vlada članica Unije su takođe saopštili da će veoma brzo razmotriti predloge Evropske komisije protiv ilegalne prodaje vatrenog oružja, pogotovo poluautomatskog (vojnog i poluvojnog) oružja.
Čelnici 28 država članica Unije su takođe obećali brzu akciju za ograničavanje mogućnosti nasilnih ekstremista da finansiraju svoje delovanje, uključujući mere za zamrzavanje njihove imovine i druge restriktivne mere.
Tokom dvodnevnog samita šefova država i vlada EU, koji je danas završen, zvaničnici su ranije odredili su rok od šest meseci u okviru koga treba da odluče da li će, u sklopu rešavanja emigrantske krize, nastaviti sa planom za formiranje zajedničke agencije za kontrolu granica u slučajevima kada zemlje članice to nisu u stanju.
Plan o graničnoj i obalskoj straži treba da zaštiti spoljne granice EU u zemljama poput Grčke i Italije, čiji su kapaciteti opretećeni velikim brojem imigranata.
U saopštenju sa samita, lideri Unije su naložili ministrima da "hitno ispitaju" taj plan i da o njemu odluče do 30. juna na poslednjoj debati o tom pitanju, koja bi potencijalno mogla produbiti razlike među članicama, prenosi AP.
Dok su šefovi država i vlada ukazivali da je "neophodno povratiti kontrolu nad spoljniim granicama" Unije, ideja da bi ta agencija mogla slati ljudstvo, brodove i avione u neku državu i uprkos njenom protivljenju, oživela je stare strahove od gubitka nacionalnog suvereniteta.
Zemlje poput Nemačke i Švedske, koje su omiljeno odredište mnogih emigranata, kao i Francuska, posebno su zainteresovane za jaču kontrolu granice duž grčke pomorske granice sa Turskom.
Nova agencija bi mogla da ima stalni rezervni sastav od najmanje 1.500 pripadnika, koji bi mogli biti upućeni na granične prelaze EU u roku od tri dana, umesto oslanjanja na pozive pojedinim državama da pošalju volontere u hitnim situacijama.

Ostale vestiArhiva