U opštem interesu je da se tamošnja zategnutost smanji, na čemu EU radi, rekla je Mogerini u raspravi o spoljnoj i bezbednosnoj politici EU u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, u kojoj su u žiži bili sukob u Siriji, napori da se tamo i u Libiji razbije teroristička islamistička paradržava i izbeglička kriza.
Ona je ocenila da je u rešavanju izbegličke krize konačno doprlo do svesti nekih činilaca u EU da pojedinačna nacionalna rešenja ne deluju, već da to mora biti usaglašeno delovanje svih članica i tela Unije.
Na pitanje poslanika kakav istinski učinak može imati NATO u pomaganju članicama Unije da se zaustavi šverc migranata u moru između Turske i Grčke i opasku da sve govori da je "NATO tamo mnogo više da pazi na prisustvo Rusije", visoka predstavnica je uzvratila će mehanizmom saradnje koji se utvrđuje, brodovi i avioni NATO pomagati osmatranjem i otkrivanjem plovila s imigrantima koje krijumčari prebacuju s turske obale.
Ona je naglasila da je ključno ukloniti uzroke masovne imigracije u Siriji i na severu Afrike. Mogerini je istakla da se u Siriji mora izbeći da tamošnji sukob preraste u rat stranih sila.
Zamoljena da objasni ima li primirje u Siriji, koji su dogovorili SAD i Rusija, izglede da dovede do formiranja nove vlasti uz učešće i vlade u Damasku i opozicije, Federika Mogerini je rekla da, iako postoje različita viđenja u sirijskim političkim snagama oko prirode nove vlade, politički dijalog sada prvi put "izgleda da može krenuti".
Stav EU je, predočila je ona, da sirijski predsednik Bašar el Asad ne može biti deo buduće vlasti u Damasku.
Visoka predstavnica EU je dodala da mirovni plan podržavaju SAD, Rusija, EU, Iran, Saudijska Arabija, Turska, i da on sadrži ustavne promene u Siriji, reforme, izbore, program tranzicije uz uključivanje sirijskih političara izbeglih u inostranstvo, tako da to može dovesti do promene režima u Damasku.

Ostale vestiArhiva