Beograd - Standardi i postupci za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa adekvatni su vremenu i društvu u kojem živimo i ukoliko se budu realizovali sigurno će doprineti povećanju standarda u našem visokom i višem obrazovanju - kaže za Danas Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju koja je krajem prošle nedelje utvrdila predlog standarda i postupka akreditacije. Predlog će biti upućen Konferenciji univerziteta, fakultetima i višim školama i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje na javnu raspravu. Tekst s mogućim izmenama treba da se nađe pred Nacionalnim savetom 6. oktobra. Ceo postupak akreditacije za državne i za privatne fakultete trebalo bi da se završi u naredne dve godine.
Prema Arsenijevićevim rečima Komisija je razmatrala iskustva iz drugih zemlja, a njen cilj nije da se standardima ukinu ili favorizuju državni ili privatni fakulteti, već da se poveća njihov kvalitet.
- U ovom trenutku mi moramo biti primljeni u jedinstven obrazovni sistem Evrope i najvažnije je utvrditi kako to uraditi. Jedan od načina je i utvrđivanje i poštovanje evropskih standarda - objašnjava Arsenijević. Komisija je utvrdila četiri grupe standarda za ustanove, studijske programe, proveru kvaliteta i za samovrednovanje.
- Sve grupe prožimaju i proizlaze jedna iz druge. Možda je najvažnija ona o studijskim programima. Predviđeno je da od ukupnog broja nastavnika najmanje 70 odsto mora biti u stalnom radnom odnosu s punim radnim vremenom, a za studijske programe u oblasti umetnosti taj broj ne može biti niži od 50 odsto. Ružna je navika profesora koji rade na više mesta - ističe sagovornik Danasa i dodaje da na fakultetima neće više moći da predaje bilo ko, jer nastavnik mora imati najmanje pet validnih referenci iz uže naučne oblasti u kojoj izvodi nastavu, koje se određuju po naučnim poljima, i te reference moraju biti dostupne javnosti. Arsenijević kaže da je tokom rada Komisije student stavljen u centar pažnje.
- Od nastavnika se traži veće angažovanje i pristupačnost za rad i pomoć studentu. On mora da mu bude na raspolaganju u svako doba. Ako bi se doslovce primenjivali standardi bili bismo u situaciji da su studentu uvek otvorena vrata - kaže predsednik Komisije.
Studentima mora da se obezbedi sticanje kompetencija koje su društveno opravdane i korisne. A po završetku studija student s fakulteta mora da ima sposobnost analize, sinteze i predviđanja rešenja i posledica. Mora da ovlada metodama, postupcima i procesima istraživanja, kao i praktikovanjem i razvojem kritičkog i samokritičkog mišljenja i pristupa. Student treba da ima sposobnost upotrebe znanja u praksi i da poznaje profesionalnu etiku.
Ministar prosvete Slobodan Vuksanović je u razgovoru s novinarom Danasa rekao da će mnogi fakulteti "bez ikakvih problema ispuniti standarde, jer nisu čekali Bolonjsku deklaraciju i standarde". On nije hteo da ističe ijedan fakultet, a najveći zadatak visokog školstva vidi u promeni načina studiranja.
- Možemo imati dobre standarde, ali ako profesori ne žele u radu sa studentima da ih prihvate onda će to biti problem - upozorava ministar.

Prostor i učila

Visokoškolska ustanova mora da obezbedi dva kvadrata za izvođenje nastave po smenama, amfiteatre, učionice, laboratorije, biblioteku i čitaonicu, prostor za administrativne poslove, dve kancelarije za studentsku službu. U biblioteci mora da bude najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje se izvodi nastavni proces, a ustanova je dužna da obezbedi udžbenike, učila i pomoćna sredstva svim upisanim studentima. Takođe, neophodno je i da ima bar jednu računarsku učionicu s najmanje 20 računara i pristupom Internetu.

Ostale vestiArhiva