Turski parlament je odobrio uvođenje vanrednog stanja na tri meseca koje je u sredu uveče najavio predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Zamenik premijera Turske Numan Kurtulmus je rekao da će primena Konvencije biti suspendovana u skladu sa odredbom koju ona sadrži i naveo da Turska ovim odlukama sledi primer Francuske i njihovih poteza nakon novembarskih napada u Parizu.
U Konvenciji potpisanoj u Rimu 1950. godine navodi se da je moguće odstupanje od nje u vanrednim okolnostima: "U doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka Visoka strana ugovornica može da preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po ovoj Konvenciji, i to u najnužnijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama prema međunarodnom pravu."
Vanredno stanje proglašeno je, a kako je saopštila zvanična Ankara, uvodi se zbog nasilnog pokušaja udara od strane zaverenika u vojsci, povezane sa terorističkom organizacijom Fetulaha Gulena (FETO).
"FETO, koji stoji iza ove izdaje, ima opasne i tajne mreže ne samo u vojsci nego i u jednom broju državnih organa. U sklopu mera koje se preduzimaju sa ciljem da se uspostavi javni red i bezbednost, vanredno stanje je proglašeno u celoj zemlji sa početkom od 21. jula 2016. u skladu sa Ustavom i punim poštovanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima", saopšteno je.
Kako se navodi, vanredno stanje je mera koju predviđa međunarodni zakon i koju preduzimaju mnoge države kada se suočavaju sa neposrednom pretnjom bezbednosti i miru.
"Takav je slučaj sa Francuskom koja je nedavno produžila vanredno stanje na celoj svojoj teritoriji za još šest meseci. Jasno je da se Turska od 15. jula suočava sa ozbiljnim i višedimenzionalnim bezbednosnim pretnjama", navodi se.
Uz isticanje da će se ovim potezima zaštititi demokratska struktura države i nastaviti da potvrđuje vladavina prava, Turska je saopštila da vanredno stanje neće uticati na elementarna prava i slobode građana.
"Naprotiv, to je mera koja se preduzima na celoj teritoriji države da bi se na efikasan način zaštitio ustavni poredak kao i osnovna prava i slobode. To je cilj kojem treba pridati najveću važnost", saopšteno je.

Ostale vestiArhiva