- U šestomesečnom pregledu može se uočiti da čelnici centralnih banaka nastavljaju nešto što bi se svakako moglo nazvati najvećim eksperimentom u istoriji svetske monetarne politike. Mi smo, dakle, u neistraženim vodama i nemoguće je predvideti neželjene posledice veoma niskih kamatnih stopa, pri čemu je oko 30 odsto globalnih vladinih dugova s negativnim prinosima, kombinovano s veoma masivnom primarnom emisijom - napisao je Rotšild u polugodišnjem kompanijskom finansijskom izveštaju, a prenosi RT.
Bankar je primetio da je takva politika dovela do ubrzanog rasta tržišta deonica.
- Američke deonice su se zbog toga utrostručile od 2008. s rastućim investicijama i relativno visokom stabilnošću.
U svakom slučaju “sektor realne ekonomije nije baš previše profitirao jer rast ostaje anemičan, uz slabu potražnju i deflaciju u mnogim delovima razvijenog sveta”, primećuje Rotšild.
Milijarder naglašava da ostaju i dalje mnogi rizici po globalnu ekonomiju u uslovima pogoršane geopolitičke situacije. Među te rizike, Rotšild svrstava odluku Britanije da napusti Evropsku uniju, američke predsedničke izbore i kineski ekonomski rast. Sledeći rizik je globalni terorizam koji je, prema Rotšildu, posladica nastavka konflikta na Bliskom istoku.
Prema junskom izveštaju Benk of Amerik Meril Linč, kamate u razvijenim zemljama, naročito američkih 0,5 odsto, sada su na najnižem nivou. U svojoj bici protiv deflacije, države poput Švedske, Švajcarske ili Japana pribegle su negativnim kamatama.
Dodatnu nevolju predstavljaju negativni prinosi na državne obveznice. U junu, desetogodišnje obveznice Nemačke su pale ispod nula procenta prvi put u istoriji. Janus Kapital procenjuje da su globalni prinosi najniži u 500 godina, a da je ukupan iznos takvih obveznica oko 10 biliona dolara. Bil Gros, glavni menadžer tog fonda to naziva “supernovom koja će jednog dana eksplodirati”.

Ostale vestiArhiva