Kada će, i da li će taj uslov biti ispunjen, videće se u narednom periodu, ali ono što se do sada dešavalo, nije dalo očekivane rezultate. U proteklom periodu održano je nekoliko rundi razgovora na razne teme, ali bez uspeha, čak i na nivou dogovora. Ipak, bez obzira na to, razgovori Beograda i Prištine se nastavljaju.

Prema saznanjima “Blica”, dijalog dve strane zakazan je za 16. i 17. novembar u Briselu, a teme će biti sporazumi o slobodi kretanja (registarske tablice) i administrativnim prelazima.Međutim, to što se razgovori nastavljaju, ne znači ujedno i pomak i “zeleno svetlo” za otvaranje poglavlja, već se traže i konkretni rezultati. Ako ih bude bilo, Srbija bi možda mogla do kraja godine da otvori neko od poglavlja, a ako ne, sledeći termin bi bio rano proleće.

Sično tvrde i diplomatski izvori “Blica”, za koje je dijalog stvar broj jedan u kojoj žele da vide napredak.

- Najrealniji razlog zašto je otvaranje poglavlja odloženo je upravo napredak ovog procesa, odnosno mnogo priče a malo činjenja konkretnih stvari - priča naš izvor.Kako navodi, nade ipak ima, to je razlog što će pregovaračka poglavlja biti otvorena sledeće godine, ali ne isključuje mogućnost da se to dogodi i do kraja ove, i to zbog Rusije.

- Možda bi u obzir došao i decembar, da se srpska strana odobrovolji, jer je u međuvremenu mnogo počela da “flertuje” sa Rusijom. Ako se do kraja godine to i desi, to će biti zahvaljujući Rusima, a ne obrnuto. Ovo što se radi dobar je metod da Srbija “ucenjuje” Evropu, a ne suprotno - priča naš izvor, istakavši da ako otvaranja ne bude do kraja godine, rano proleće je sledeći termin.Kako navodi, pojedine zemlje EU uopšte nisu srećne ovakvim rauvojem događaja, ako se uzme u obzir i novac koji u Srbiju stiže po raznim osnovama iz Unije.

- Realnost je da Evropa daje sve pare, a Rusi malo šta, ali zato vrlo uredno skupljaju poene - priča on.

Kako kaže, EU nije imuna na ono što se dešava u Srbiji po pitanju predstojećih predsedničkih izbora i tu situaciju veoma pomno prati. Po svoj prilici, po volji za ovu funkciju svakako joj nije aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić.- Poslednje što Evropa hoće je predsednički kandidat koji dobija izbore na kartu da je Rusija najbolji prijatelj Srbije, a da je EU ucenjuje - navodi naš izvor, istakavši da je poglavlje 23 o vladavini prava takođe potencijalni problem u kome se, kaže, nije mnogo odmaklo od 2015. godine.Ovo je još jedan od dokaza da su Rusija i ruski uticaj u Srbiji “boljka” i EU, ali i na političkoj sceni Srbije. Upravo je ovo bio povod za razmenu teških reči između srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića i lidera LDP Čedomira Jovanovića, koji su se juče sporili oko toga u kom pravcu bi Srbija trebalo da ide i kome da se okrene.

Ostale vestiArhiva