I dok će Tramp u Beloj kući provesti četiri ili osam, njegova imenovanja sudija u Vrhovni sud SAD-a imat će posledice čiji će doseg biti trajniji od verojatno bilo kojih mera koje će provesti tokom jednog ili dva mandata. Naime, jednom kad su imenovani, sudije nisu ograničene mandatom već svoju poziciju mogu napustiti samo sopstvenom voljom, smrću ili zbog postupka impičmenta (opoziva zbog grubih povreda dužnosti ili krivičnih dela o čemu odlučuje Kongres SAD-a).Vrhovni sud je izuzetno važan u političkom i društvenom životu SAD-a budući da je reč o najvišem sudu u državi koji ima krajnju nadležnost u interpretaciji i sprovođenju Ustava, ali samo u slučaju kad se neki predmet pred sudom dotiče određenih zakona ili ustavnih amandmana.

Tako su ovlašćenja federalnih vlasti, pitanje prava na nošenje oružja, pitanja privatnosti (u koje je uključen i pobačaj) ili pravo na slobodu govora, sva podložna promenama zavisno od toga kako ih sud interpretira u određenim slučajevima
Sud se sastoji od devet sudija koji presudu donose većinom glasova, a poselednjih decenija ustalilo se običaj da se oko najvažnijih pitanja sudije podele u zavisnosti od toga jesu li konzervativnog ili liberalnog svetonazora. Od 1969. većinu na Sudu drže konzervativne sudije.Nakon što je početkom godine preminuo jedan od konzervativnih sudija, Antonin Skalina, sastav suda je četiri: četiri, a javnost s eponadala da će do većine ponovo doći liberali. Novog sudiju trebalo je da nominuje predsednik, demokrata Barak Obama.

Problem je nastao jer je nominaciju trebalo da odobri Senat. Kako je Senat bio pod kontrolom republikanaca, jasno su stavili do znanja da Obaminog kandidata neće ni razmatrati, a kamoli podržati navodeći da će sudiju predložiti novoizabrani predsednik. Nije bilo od važnosti što je u pitanju bio umereni sudija Merik Garland, na koga republikanci ne samo da se nikad nisu žalili, već su ga i hvalili.

Ostale vestiArhiva