- Sačuvaću vaš novac tako što ću odbiti skup remont moje letelice - rekao je poreskim obveznicima nekoliko nedelja kasnije.
Održao je mitinge po zemlji i kritikovao korporativnu pohlepu koja radi na štetu običnih ljudi, naveo je i da će uspostaviti organizaciju koja će vršiti pritisak na korporacije.
- Potrošiću milijarde dolara da obnovim puteve i mostove i u tom procesu stvoriti nove poslove -rekao je Kongresu.
Njegovi protivnici su bili iznenađeni, rekli su da on zloupotrebljava moć ovalnog kabineta. Sve to se dogodilo 2009. godine, a čovek koji je to govorio i radio je bio Barak Obama.
On je verzija Obame na početku mandata – čovek od akcije za Amerikance koji očajnički žele da vide nekog na svojoj strani.
Sada, međutim, demokrate ne podržavaju predsedničke napore u borbi protiv loših strana kapitalizma, a republikanci ne upozoravaju na socijalističku tiraniju.
Ove stranke su obrnule uloge i sada imaju drugačije stavove prema Trampovim idejama.
Međutim, Obama je nasledio ekonomiju u slobodnom padu, dok je Tramp ušao u kabinet sa stopom nezaposlenosti od samo 4,6 odsto.
Obama je govorio o stvaranju visokiotehnološke ekonomije budućnosti, dok Tramp obećava vraćanje starih radnih mesta.
Postoji i razlika u stilu: Obamin način je ubeđivanje, a Trampov pretnja.
Danas, Donald Tramp prati sličan politički obrazac, signalizirajući da će se aktivno angažovati u američkoj ekonomiji.
Njegovo protivljenje trgovinskim sporazumima, koji će doneti dodatnu moć svetskim korporacijama nalikuje na Obaminu kritiku korporativne pohlepe, piše "Politico".Ipak, paralele postoje: Tramp je postigao nagodbu sa korporacijom “Carrier” da spreči da se radna mesta iz SAD presele u Meksiko, dok je Obama ubedio izvršnog direktora kompanije “Caterpillar” da smanji broj planiranih otpuštanja.
Tramp traži 1 bilion (hiljadu milijardi) dolara za infrastrukturu, dok je Obama pregovorima izboksovao 830 milijardi dolara.
Detalji su različiti, ali političke kalkulacije su veoma slične, toliko da je i Dejvid Akselrod, glavni strateg Obamine predsedničke kampanje primetio veliki potencijal Trampovog ekonomskog liderstva.
“Intervencija sa ‘Carrier-om’ je dobra rana pobeda za Trampa. To je pametna politika”, rekao je Akselrod.

Ostale vestiArhiva