Tramp je dočekao Merkelovu pred Belom kućom, kada su se srdačno rukovali, ali je, kako prenosi britanski "Indipendent", očigledno odbio da to ponovo uradi pred kamerama pred zvanični zajednički nastup, kako to inače nalaže protokol. Na snimku sa dela sastanka dozvoljenog za snimanje, kada su fotografi zamolili predsednika i kancelarku da se rukuju, može se čuti kako Merkelova kaže: "Želite li da se rukujemo?", nakon čega se Tramp nakratko okrenuo ka njoj, ali nije pružio ruku. Oboje su novinarima ukratko rekli da je sastanak veoma dobar. Američki predsednik i nemačka kancelarka razgovarali su petnaestak minuta pre iznenađujuće scene. Ipak, prema pisanju pojedinih medija, kada je novinarima dozvoljen pristup, Tramp je delovao relativno napeto i prilično ozbiljno. U jednom trenutku on je prokomentarisao medijima da "pošalju dobru sliku nazad u Nemačku".Nemačka kancelarka ima dva glavna cilja u ovoj istorijskoj poseti.

Skoro pa je nepotrebno spominjati koliko su Nemačka i SAD važne jedna drugoj. Nemačka ekonomija zavisi od izvoza, a SAD su tu neprikosnoveni kupci nemačkih proizvoda: troše na njih dvostruko više novca nego Francuska, Britanija i Kina zajedno. Nemačka je decenijama svoju bezbednost stavljala u ruke Vašingtona - SAD su država sa najviše vojnika u Nemačkoj, čak 35.000, što je zapravo najviše stranih vojnika u bilo kojoj zemlji zapadne hemisfere. Pod američkim nuklearnim kišobranom, Nemačka je svom snagom krenula u evropsku integraciju, a ekonomija je procvetala.

Pre početka sastanka, zvaničnici su naveli da se Angela Merkel pažljivo pripremala i da će, po svemu sudeći, tražiti neki vid potvrde od Trampa da će on pružiti podršku za očuvanje snažne Evropske unije.
Kako bi odgovorila na optužbe Trampove administracije da Nemačka iskorišćava odnos sa SAD, jer daleko više prodaje nego što kupuje, kancelarka je sa sobom u SAD povela i direktore kompanija BMW, Simens i Šefler (gigant koji se bavi proizvodnjom auto-delova) kako bi u Beloj kući Donaldu Trampu predstavili drugačiju priču. Cilj je da poslovni lideri američkom predsedniku objasne da nemačka industrija u SAD zapošljava oko 700.000 Amerikanaca, a da je Nemačka u proizvodne pogone u Americi uložila milijarde dolara.

Tramp se prvih nedelja svog manadata koncentrisao na isticanje važnosti korporativnih investicija u SAD, a strategija Angele Merkel je da američkom predsedniku stavi do znanja da Nemačkoj nije mesto na njegovoj crnoj listi "nepoštenih trgovinskih partnera".

Ujedno, on je tokom kandidature neretko kritikovao nemačku kancelarku zbog njene odluke da dozvoli pristup hiljadama izbeglica u zemlju, optužujući je da "uništava Nemačku".

- Vidite šta se događa sa Angelom Merkel koju sam smatrao veoma dobrim liderom dok nije ovo uradila. Ne znam šta nije u redu sa njom. Šta nije kako treba? Anđela šta se dogodilo - upitao je, između ostalog, tadašnji kandidat za predsednika SAD Donald Tramp tokom konferencije u Virdžiniji.

Ostale vestiArhiva