Iako je i sama priznala da su joj dani ležanja na VMA teško pali, situacije kroz koje je prošla a o kojima nije pričala više su nego dramatične.
Kako saznajemo, kada je trebalo da počnu da joj daju krv Tamara je žestoko odbijala da je primi, a razlog je strah od toga da joj daju veliku količinu tuđe krvi!
"Tamara je imala veliku odbojnost i frku od toga da joj daju "tuđu krv". To je bio najveći problem. Jedva su je ubedili, ali jedva! Tek kada su joj objasnili da to prolazi kroz ozbiljan proces pristala je. Ali, na jedvite jade", kaže izvor blizak Đurićevoj za jedan beogradski portal.
Inače, lekari sa VMA čekaju konsultante iz inostranstva kako bi bili sigurni u sledeći korak koji će napraviti kada je u pitanju Tamarin zdravstveni problem. Kako je Tamara rekla pre nekoliko dana, nije još gotovo, ali umreti neće.
"Iskreno, jako je bilo teško, meni koja nisam razmažena. Neprospavane noći, visoke temperature, bolovi, iščekivanje… prosto kada slušaš svakodnevno da ti se neko bori za život, ne može da ti bude prijatno… Ležiš, i nemaš nikakvu apsolutno moć, oni mi govore, a ja čujem samo eho. Nisam u nijednom momentu bila preterano uplašena, bila sam šokirana… vraćala sam se u prošlost, ali sam shvatila, da govoriti: "Zbog čega sam to uradila", nema nikakvog smisla. Samo gazi napred. Ja znam da ovo neće skoro da se završi. Ja sam punoletna i lekari su mi rekli da proces lečenja traje, ja sam spremna da to traje, ali ne onoliko koliko oni to očekuju", rekla je Đurićeva i dodala da ne dozvoljava sebi da psihički klone.
"Prosto, ljudi koje ovde viđam, s kakvim problemima leže, a ne možeš da im pomogneš, utiče ti na psihu, tako da ja želim da ubrzam taj proces, makar i na svoju štetu. Želim da ostanem pribrana i neću psihički da klonem. Svakako da treba da se uradi još nekoliko stvari, ali šta i kada, to bih ostavila doktorima. Nije banalano, ali ono što se piše, umirem i to, od toga nema govora", objasnila je Tamara.

Ostale vestiArhiva