Zbog toga će oko 2.000 ljudi ostati bez posla, od kojih će samo 700 biti premešteno na druga, neizvesna, radna mesta u holandskim organima krivičnog gonjenja.
Ovakav trend je rezultat konstantnog pada kriminala posle 2004, a problem praznih zatvora je stigao dotle da je u septembru prošle godine “uvezeno” 240 zatvorenika iz Norveške, kako bi se popunili kapaciteti.
Holandski ministar pravde Ard van Ster rekao je u parlamentu da održavanje polupraznih zatvora prouzrokuje prevelike troškove za malu zemlju.
Za nisku stopu kriminala zaslužan je niz faktora: labavi zakoni o drogi, usredsređenost na rehabilitaciju, a ne kažnjavanje i elektronski sistem praćenja (nanogica), koja omogućava da se ljudi vrate na tržište rada. Studija objavljena 2008. pokazuje da je kod ovog sistema praćenja prestupnika stopa povratka kriminalu upola manja nego posle tradicionalnog zatvaranja. Umesto da trunu u zatvoru i troše državni novac, osuđeni kriminalci imaju priliku da doprinesu društvu.
Iako Holandija ima 17 miliona stanovnika, samo 11.600 je u zatvoru, što odgovara stopi od 69 zatvorenika na 100.000 ljudi.
S druge strane, u SAD ta stopa iznosi 716 na 100.000 i najviša je u svetu, a uzrok je, pre svega, u nedovoljnom pridavanju značaja socijalnim službama i programima rehabilitacije nakon što osuđenici odsluže kaznu. Bez ponude bilo kakve opcije koja bi im pružila sigurnost, mnogi od njih se vraćaju starim navikama.

Ostale vestiArhiva