Državljani Albanije, njih 28, od kojih je 13 maloletnika, kao i pet državljana Turske, uhapšeni su nedavno u kući u Novom Beogradu. Reč je o ilegalnim migrantima koji su nameravali da se prebace do hrvatske granice u blizini Šida, a onda dalje, ka Italiji. Albanci su administrativnu granicu prešli u blizini Gnjilana, a Turci su u našu zemlju ušli sakriveni u kamionu među paketima robe.

Na autoputu Beograd – Zagreb, kod Kuzmina, u junu ove godine policija je uhapsila pet osoba koje su bile deo organizovanog lanca za ilegalno prebacivanje ljudi iz Albanije, Turske i Kosmeta. Za ovu uslugu naplaćivali su 2.000 evra po osobi.

Kako kažu u MUP-u Srbije, za razliku od trgovine ljudima koja za cilj ima prvenstveno seksualnu i radnu eksploataciju žrtve, ilegalne migracije podrazumevaju dobrovoljno napuštanje zemlje iz političnih i ekonomskih razloga.

– Na prvom mestu kad je reč o ilegalnim migrantima, dve godine unazad, jesu Albanci koji preko Kosmeta i Srbije žele da odu u zemlje Evropske unije. Veliki broj ljudi iz migraciono visokorizičnih zemalja kao što su Avganistan, Šri Lanka, Irak, Iran, Turska, Bangladeš i Pakistan takođe preko naše zemlje ide ka zapadu – objašnjava naš sagovornik.

U izveštaju MUP-a o ilegalnim migracijama za prošlu godinu, koji je objavljen na internet-sajtu ovog ministarstva, navedeno je da je u toku 2005. godine na teritoriji Srbije otkriveno 1.076 stranih državljana koji su na nedozvoljen način ušli u našu zemlju. Od ukupnog broja, njih 1.026 je iz migraciono visokorizičnih zemalja, 961 je muškog, a 115 ženskog pola. U odnosu na 2004. godinu, kada je otkriveno 58 žena koje su ilegalno ušle u našu zemlju, u toku prošle godine zabeležen je porast za skoro 100 odsto više žena ilegalnih migranata.

Osim toga, zabeležen je i porast broja maloletnih stranih državljana koji su ilegalno ušli u našu zemlju. Tako je u 2004. godini otkriveno 85 ilegalnih maloletnika, a u 2005. čak 135.

– Budući da su maloletnici bez pratnje roditelja potencijalne žrtve trgovine decom, policija je u najvećem broju slučajeva utvrdila da su oni bili u pratnji roditelja, bliskih srodnika ili poznatih osoba. Najviše ih je bilo albanskog porekla, a razlozi njihovog ilegalnog ulaska su bili ekonomska migracija ka zemljama EU – zaključeno je u izveštaju.

Pored toga, kako je navedeno u ovom policijskom izveštaju, od dolaska snaga Kfora i Unmika na teritoriju Kosmeta povećan je broj državljana migraciono visokorizičnih zemalja koji dolaze u Srbiju preko aerodroma „Slatina” u Prištini. Oni prolaze granične kontrole iako ne ispunjavaju uslove za ulazak u našu zemlju i najčešće ne mogu da objasne stvarne razloge dolaska. Zbog toga su značajno pooštrene kontrole na prištinskom aerodromu, što je kasnije doprinelo smanjenju broja „ilegalaca” iz Bangladeša, Pakistana, Šri Lanke i Indije. Međutim, kako se napominje u izveštaju, Unmik i dalje održava liberalan režim za ulazak Albanaca i Turaka.

Ove navode potvrđuje i to da je u prošloj godini od ukupno 1.026 ilegalaca iz migraciono visokorizičnih zemalja, njih 573 ušlo sa teritorije Kosmeta, što je oko 55 odsto od ukupnog broja ilegalnih migranata. Najveći broj ima nameru da preko naše teritorije ide dalje u pravcu Republike Hrvatske, pa u zemlje EU.

Krijumčarenje i trgovina ljudima

Novim krivičnim zakonom Srbije koji se primenjuje od januara ove godine krijumčarenje migranata je odvojeno od krivičnog dela trgovina ljudima. Naime, posebnim članom je definisano krivično delo nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. Tako je za osobu, koja sebi ili drugom omogući ilegalni prelaz srpske granice ili nedozvoljeni boravak i tranzit kroz našu zemlju predviđena zatvorska kazna od tri meseca do šest godina. Ukoliko je, pak, ovo krivično delo počinila organizovana grupa zloupotrebom službenog položaja, na način kojim se ugrožava život ljudi, ili je krijumčareno više osoba, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

I teroristi migranti

Da se kanalima kojima se krijumčare ljudi u cilju ekonomskih migracija mogu krijumčariti i priradnici terorističkih grupa potvrđuje i slučaj hapšenja Marokanca Abdelmadžid Bušara. Za njim je bila raspisana međunarodna poternica na kojoj je označen kao jedan od terorista odgovornih za zločin u Madridu, u Španiji marta 2004. godine. Nakon ekstradicionog postupka Bušar je izručen Španiji.

U Prihvatilište za strance Bušar je smešten kao ilegalni migrant bez dokumenata, lažno se predstavljajući kao državljanin Iraka. Budući da nije umeo da odgovori na neka pitanja karakteristična za osobe sa područja Iraka, policija je posumnjala u njegovo poreklo. Operativnim radom i proverama preko Interpola utvrđeno je da je reč o teroristi.

Ostale vestiArhiva