Naučnici rade na strategiji sprečavanja erupcije super-vulkana koja bi izazvala razarajuće posledice po globalnu klimu.
Nasini naučnici veruju da bi bušenje u osnovu jednog od najopasnijih super-vulkana na svetu, ispod Nacionalnog parka Jeloustoun, moglo biti rešenje.
Zamisao je da se pumpaju mlazevi vode pod visokim pritiskom kako bi se vuklan ohladio i oslobodio toplotu iz magmatske komore i tako je sprečio da eksplodira.
Bušenje u srce super-vulkana, međutim, nosi sa sobom mnoge opasnosti, kaže Brajan Vilkoks iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon na Kalifornijskom institutu za tehnologiju.
"Bušenje vrha magmatske komore i pokušaj hlađenja sa tog mesta može da bude veoma rizično", upozorava Vilkoks.
Vilkoks navodi da bi to moglo da stvori krt i lomljiv pokrivač iznad magmatske komore.
"Time bi moglo da se izazove i oslobađanje štetnih ispraljivih gasova u magmi na vrhu komore, koji inače ne bi bili oslobođeni", objašnjava Vilkoks.
Vilkoks veruje da je super-vulkan suštinski veća opasnost od udara asteroida ili komete.
Erupcija super-vulkana izazvala bi dugoročne posledice po planetu, među kojima i glad širom sveta i oslobađanje ogromnih količina sumpor-dioksida u atmosferu.
Ujedinjene nacije procenile su da bi rezerve hrane na svetu potrajale tek 74 dana.
Vulkanologe najviše plaši pepeo koji bi razneo vetar.
"Ljudi koji žive na područjima na kojima duva vetar iz smera vulkana trebalo bi da se zainteresuju za moguće velike erupcije", kaže vulkanolog Lari Mastin.
Velike erupcije izazivaju pojavu velikih "kišobran oblaka" koji nose pepeo uz vetar, čak i preko pola kontinenta, precizira Mastin.
Katastofalne erupcije događaju se na svakih 100.000 godina. Prethodna erupcija super-vulkana dogodila se pre 27.000 godina na Taupu koji se nalazi na sredini severnog ostrva Novog Zelanda.
Sajt Američkog geološkog topografskog instituta objavio je da u Jeloustounu neće biti erupcij u narednim vekovima.
Jeloustoun, međutim, eksplodira otprilike na svakih 600.000 godina, kaže Vilkoks, i ističe da se prethodna erupcija dogodila pre oko 600.000 godina.
Nasa planira da izbuši rupu duboku 10 kilometara u Jeloustounu i upumpa vodu koja će potom polako biti izvučena.
Cena projekta iznosi 3,5 milijardi dolara, a u budućnosti bi tu mogla da bude izgrađeno i geotermalno postrojenje za proizvodnju struje.

Ostale vestiArhiva