Dačić je, na skupu održanom na temu "Ubrzavanje proširenja na zapadnom Balkanu", istakao da reformski napori Srbije treba da budu u potpunosti prepoznati od EU i valorizovani otvaranjem novih poglavlja, u skladu sa napretkom koji u svakom poglavlju ostvarimo.
Istakao je da je ubrzavanje EU integracija Srbije svakodnevni radni zadatak sa kojim se srpska administracija i društvo u celini susreću i ponovio da nema dileme da je glavni spoljnopolitički i ekonomski prioritet Beograda punopravno članstvo u EU.
- Pokušaji da se naša spoljna politika predstavi kao sedenje na dve, tri ili-ne-znam-koliko stolica nije tačna. Vrlo jasno svim našim partnerima u svetu kažemo kuda idemo. Ne bi trebalo stalno ocenjivati naše odnose sa istočnim partnerima, jer su oni tradicionalni, prijateljski i imaju snažan ekonomski segment - kaže Dačić.
Dačić je upozorio, međutim, da povezivanje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i otvaranje drugih pregovaračkih poglavlja može imati štetne i usporavajuće efekte po proces evropskih integracija Srbije.
- Beskrajno insistiranje da se napredak u pregovaračkom procesu veže po svaku cenu sa napretkom u dijalogu Beograd-Priština, ne samo da predstavlja nepotrebno birokratsko usporavanje, već je i politički štetan - rekao je.
Ukazujući na činjenicu, koja postoji samo kod pregovaračkog procesa Srbije, Dačić je rekao da monitoring dijaloga Beograd-Priština, kao kriterijum za otvaranje pregovaračkih poglavlja, je potpuna novina i jedinstvena u našem slučaju.
Međutim, dodao je, imperativ je da i države članice EU prihvate činjenicu da dijalog i napredak u dijalogu ne zavisi samo od spremnosti Beograda.

Usporavanje procesa pregovoranja
- Uvođenje "treće strane" u ocenu našeg napretka je nepotrebno komplikovalo stvari i dovodi, što je jasno vidljivo, do usporavanja procesa pregovaranja, čak i u slučajevima kada za to nije odgovoran Beograd. Pitanje normalizacije odnosa na relaciji Beograd-Priština treba da bude isključivo u okviru Poglavlja 35, a ne da se pravi paralelizam između ovog i drugih poglavlja, niti da se ovo poglavlje predstavlja kao uslov svih drugih poglavlja - kazao je Dačić.
Istakao je da će insitiranje na takvom stavu doneti mnogo više političke štete nego što su to u stanju da vide mnogi učesnici u ovom procesu.
Šef srpske diplomatije je ukazao da su pitanja bezbednosti aktuelnija nego ikad, ali i da su, međutim, politički momenat i bezbednost dve stvari koje idu zajedno i ne mogu se razdvojiti.
- U tom kontekstu kada se govori o ubrzanju evropskih integracija država regiona, a samim time i Srbije, postoji nekoliko stvari koje treba spomenuti, o kojima se mora razmišljati i eventualno, pronaći novi odgovori za pitanja koja nas već neko vreme drže "politički budnim" - kazao je.
Podsetio je da se već duže vreme govori o zamoru od proširenja u državama članicama, pre svega u državama koje su osnivači EU.
- Nas je, ipak, obradovalo istupanje predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera pre nekoliko nedelja, za koje se nadamo da će i članice podržati, u kome je pozvao na kreiranje i implementaciju strategije za uspešno pristupanju Srbije i Crne Gore u EU do 2025. godine, kao vodećih kandidata iz regiona. Mi mislimo da je ovo ostvariv cilj - rekao je Dačić.

Otvorili smo 10 od 35 poglavlja
Podsetio je i da je Srbija, od 21. januara 2014. godine, kada su započeli pregovori o pristupanju EU, otvorila 10 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.
- Tu upravo i vidimo problem - istakao je Dačić i dodao da je u proteklim godinama stvorena, kako je kazao, veštačka teza u okviru EU, neutemeljena u svakom smislu, da ne treba da se otvara više od dva poglavlja tokom jednog predsedavanja, kako se ne bi stvorila pogrešna slika o „prebrzom“ pregovaračkom procesu.
Realno, smatra Dačić, sadašnji tempo otvaranja poglavlja je nedovoljan i ne oslikava pravo stanje stvari o spremnosti Srbije za pregovaranje o članstvu.
- Sadašnji tempo je čisto politički limitiran, zbog unutrašnjih problema u nekim državama članicama. Takav pristup neće dovesti do željenog rezultata za obe strane - kazao je Dačić i dodao da ne treba da podseća da otvaranje poglavlja nikako ne znači i njihovo zatvaranje, već je u interesu svih, kao u slučaju poglavlja 23 i 24, da se ona otvaraju na osnovu kvaliteta pregovaračkih pozicija i ostvarenog napretka u reformama.

Ostale vestiArhiva