Svako ima nešto u čemu je bolji od ostalih. A kada je u pitanju srpska vojska, to svakako nije tehnologija, već je ratna hirurgija. Više od jedne decenije ratovanja u republikama bivše Jugoslavije donelo je našim hirurzima nezamenljivo znanje koje oni sada imaju priliku da primene u Avganistanu ili Libanu. O tome koliko su naši lekari sposobni, govori i svedočenje Džona Simpsona, dopisnika Bi-Bi-Sija, koji bi verovatno izgubio nogu da je polomio koleno negde drugde u Evropi, a ne u Beogradu. Ko bi rekao!

„U svakoj situaciji postoji neka prednost. Evo, recimo, zahvaljujući ratovima, Srbija je dobila najbolje hirurge na svetu. Da mi se ova povreda desila bilo gde drugde, uključujući i London, nogu bi mi verovatno amputirali. Beogradski hirurzi uspeli su da je spasu“, rekao je posle operacije Simpson.

U svetskim relacijama verovatno nema većeg iskustva u zbrinjavanju ratnih povreda nego što ih imaju hirurzi koji rade u Vojsci Srbije, kaže pukovnik prof. doktor Zoran Popović, hirurg ortoped, načelnik Klinike za ortopediju VMA, i tako objašnjava poziv za angažovanje pripadnika naše sanitetske službe u okviru norveškog kontingenta u Avganistanu.

- Naše prednosti su u velikom iskustvu koje imaju ovdašnji lekari u dugogodišnjoj ratnoj hirurgiji - objašnjava pukovnik Popović i priseća se kada su na VMA u roku od 24 sata transportovana 92 povređena. Upotrebljeno je 250 jedinica krvi. Ranjenici su unošeni u operacione sale u zavisnosti od toga koliko je bilo krvi na nosilima. Drugog kriterijuma u tom trenutku nije bilo. Nisu merili vreme provedeno u sali, garnitura hirurga ostajala je nad operacionim stolom i po dva, tri dana...

Rizici misije

U svakom slučaju, u Vojsci Srbije počelo je prijavljivanje kandidata za sanitetski tim koji će u sastavu norveškog kontingenta učestvovati u Avganistanu u operaciji podrške mira međunarodnim bezbednosnim snagama ISAF. Poziv za angažovanje pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ministarka odbrane Norveške Ana Gret Strem-Erihsen predala je ministru odbrane Srbije Zoranu Stankoviću prilikom posete Beogradu početkom jula. Norveška je, inače, u ime NATO zadužena za kontakt s našom državom.

Još jedna vruća destinacija je predložena i čeka prihvatanje u Skupštini Srbije. To je Liban. U zapisu sa kolegijuma Generalštaba VS istaknuti su rizici koje nosi ta misija: terorističke akcije, infiltracija ekstremista u redove Hezbolaha, kontaminacija kopna, obalskog pojasa i mora pod dejstvom izraelske vojske, skriveni arsenali u podzemnim objektima Al Nažara...

- Što se tiče Libana, optimalna jačina jedinice koju bismo mogli poslati jeste vod, a uz posebna naprezanja - i četu - kaže pukovnik Petar Čornakov, načelnik Centra za mirovne misije Vojske Srbije.

Džulijan Harston, direktor kancelarije UN u Beogradu, izjavio je nedavno da se veoma dugo pregovara o učešću naših specijalaca.

- Niko ne bi bio tako dobro dočekan kao specijalci sa prostora bivše Jugoslavije - rekao je on.

- Postoji interesovanje za specijalne jedinice, ali na tome nije insistirano. Specijalne jedinice ne učestvuju u misijama UN. Angažuju se u ofanzivnim, protivterorističkim operacijama, koje po pravilu nisu mirovne operacije UN. Sanitet je pravi izbor i najbezbolniji - kaže Čornakov.

O tome da je srpski vojni sanitet pravi izbor, svedoči i veliko interesovanje koje izazivaju naši vojni lekari na bilo kom skupu. Prošle godine na skupu u Nešvilu na sastanku Američke asocijacije vojnih hirurga dobili su sat i po da iznesu svoja iskustva pred više hiljada američkih oficira sanitetske službe.

- Članovi smo te asocijacije i nastavili smo kontakte - kaže pukovnik Zoran Popović, dodajući da znatan broj zemalja nema pozitivnih iskustava u zbrinjavanju ratnih povreda, i to navodi kao jedan od razloga zbog čega UN, kad je Srbija u pitanju, insistira na sanitetu.

Mnoge, ne samo evropske zemlje nemaju sanitetsku službu u oružanim snagama, a zdravstvena zaštita u razvijenom svetu je veoma skupa. Ove zemlje prinuđene su da u mirovne operacije regrutuju civilne lekare, posebno specijaliste. To je izuzetno skupo, a sem toga, civilni lekari nerado napuštaju svoj skupo plaćen posao zarad rizičnog angažmana u trajanju od šest do osam meseci.

- Što se tiče učešća sanitetskih timova u lečenju NATO pripadnika, presudan je zahtev da naši lekari završe sanitetsku obuku u sanitetskim centrima za obuku NATO, kako bi dobili njihov sertifikat. NATO sertifikate iz oblasti ratne hirurgije već su dobila četiri lekara specijalista, koji im omogućavaju rad u ratnim bolnicama NATO - objašnjava proceduru Petar Čornakov.

Na ceni stručnost i brzina

Komanda NATO ukazuje toliko poverenja srpskim vojnim lekarima ne samo zbog iskustva već i zbog dokazane stručnosti. Oni su bili prvi u svetu koji su, u samom toku ratnih dejstava, uradili nadoknadu koštanih defekata do četiri centimetra, transplantacijom koštanog tkiva.

To su prve ozbiljne serije kontrolisanog istraživanja takvih povreda sa dobrim rezultatima. Defekte i do 17 centimetra zbrinjavali su pomeranjem koštanih fragmenata, omogućujući da se kost nadoknadi. I ta metoda do tada nije ozbiljno analizirana kod ratnih povreda.

- Osim stručnosti - dodaje Popović - neophodna je brzina. Za sada, interesovanje među vojnim lekarima za odlazak u Avganistan do kraja godine je veliko. Čeka se zeleno svetlo Skupštine Srbije.

Kako je za „Blic“ ranije izjavio ministar odbrane dr Zoran Stanković, prvi lekar će otići u Avganistan 27. septembra, a krajem meseca još jedan.

- Nakon slanja tri lekara u prvoj polovini naredne godine, treba očekivati slanje kompletne hirurške ekipe sastavljene od hirurga, anesteziologa, instrumentarki i anestetičara, pod uslovom da Skupština to odobri. To je ono što je u ovom momentu izvesno - kaže pukovnik Petar Čornakov.

Plate od 3. 000 do 4.500 dolara

Maksimalne plate lekara u misijama su od 2.960 do 4.500, a medicinskih tehničara od 2.440 do 2.640 dolara, u najtežim uslovima. U nekim slučajevima sanitetsko osoblje može dobiti i veću nadoknadu, što će biti slučaj sa osobljem koje će biti u sastavu norveškog kontingenta. Ministarstvo odbrane Norveške ima nameru da našem osoblju isplaćuje dodatak za učešće u misiji u iznosu kao i svom osoblju. Naši lekari koji budu lečili Norvežane i druge pripadnike misije ISAF imaće dodatak u iznosu od oko 4.000 dolara. Pored toga, Zakonom o mirovnim operacijama regulisano je da svi koji se angažuju, pored devizne plate primaju i platu u zemlji iz koje su.

Bolnice na borbenoj liniji

Poljska bolnica Vojske Kraljevine Norveške, u koju bi bio poslat naš tim, nalazi se na severu Avganistana. Opremljena je po najsavremenijim standardima. Osim norveškog, angažovano je i sanitetsko osoblje iz Nemačke i Švedske. Timovi naše vojske bi u toj bolnici u Avganistanu lečili pripadnike oružanih snaga Velike Britanije, Norveške, Nemačke, Švedske, Danske, Holandije, Finske, Islanda, Letonije, kao i lokalno stanovništvo. Poljske bolnice stacionirane su na 10-15 kilometara od borbene linije, u zavisnosti da li ste u odbrani ili napadu.

Ostale vestiArhiva