Mogu li novo ime države Srbije, nova zastava i himna, konačno, da probude patriotizam kod košarkaša iz NBA lige, kako bi se već za Evropsko prvenstvo u Španiji naš nacionalni tim pojavio u najjačem sastavu?

O ovoj temi za „Blic“ govore dva naša proslavljena trenera - Željko Obradović i Vlade Đurović.

- Naravno da bih voleo i da želim da reprezentacija Srbije na svakom takmičenju igra u najjačem sastavu, ali na ovo pitanje odgovor mora da pruži svaki igrač ponaosob. Moje mišljenje je uvek bilo isto - velika čast je biti u reprezentaciji svoje zemlje, a to iz godine u godinu pokazuju i NBA igrači iz Španije, Nemačke, dok je sve manje svetlih primera iz naše zemlje. Pau Gasol i Dirk Novicki bi svima trebalo da posluže kao primer, ali ponavljam - pitanje patriotizma i osećaja pripadnosti jednoj naciji je individulna stvar. Znam koliko je, dok sam bio selektor reprezentacije koja je nosila naziv Srbija i Crna Gora, bilo problema kod igrača da iskažu jedinstvo. I tada sam zavideo košarkašima Italije, Španije, Grčke što su imali jedinstveni poklič posle svakog tajm-auta, dok je za nas bilo neizvodljivo da u jednom dahu izgovorimo ime naše države... U tom smislu, očekujem značajan pomak, ali je kod igrača iz NBA lige prisutan drugi problem - strah od povreda. I to je logično, igračka karijera nije dugačka i normalno je da ljudi žele da se finansijski obezbede, ali za sve postoji rešenje. Taj problem mogu da reše Savez ili klubovi, a najbolji primer je Macijauskas koji se pre par dana povredio i odustvovaće s terena četiri meseca, a u Olimpijakos je stigao s višemilionskim ugovorom. Međutim, na vreme je obezbedio osiguranje i s finansijske strane on neće imati problema - objašnjava Željko Obradović, trener Panatinaikosa.

Vlade Đurović podseća na primer vaterpolista koji su posle osvajanja zlatne medalje na EP u Beogradu mahom isticali kako su bili dodatno motivisani što su igrali za Srbiju, s novim obeležjima, uz novu himnu, ali smatra da to kod košarkaša nikada nije predstavljalo ključ u neodazivanju u nacionalni tim.

- Nikome nije bilo prijatno kada se zviždalo himni, ali sumnjam pošto se promenila država da će igrači koji su izbegavali poziv selektora sad reći: „E, sad ću dotrčati na pripreme jer, konačno, imam svoju državu“. Problem je i dalje u mentalitetu, vaspitanju, međuljudskim odnosima među igračima, pa na relaciji trener-igrač, ali su možda i odlučujući ekonomski interesi... Plašim se da će posle primera Gasola ili Jorovića, kome je propao angažman u Đironi zbog povrede na SP u Japanu, selektor i dalje biti suočen s otkazima, pre svega igrača iz NBA. Oni za samo jedan dolazak na trening dobijaju veći novac nego što naši ljudi u Srbiji zarade za mesec dana. Toga ranije nije bilo. Igrači bi plakali kada ne bi dobili poziv u reprezentaciju i ne sećam se da je Šolmanu, Skansiju, Plećašu ikada palo na pamet da selektoru otkažu poziv. Košarka je postala veliki biznis, taj trend neodazivanja će se nastaviti, ali će onda doći generacija koja će imati više patriotizma, koja će moći da kaže - rođen sam u Srbiji, to je moja otadžbina, za nju bih sve na svetu dao. Možda će i himna „Bože pravde“, koja će se učiti u školama, probuditi patriotizam kod naše dece, ali će i dalje vaspitanje iz porodice biti najvažnija stvar - zaključuje Vlade Đurović.

Ostale vestiArhiva