BEOGRAD - Radoman Božović i Milutin Mrkonjić tvrde da nisu tačni navodi Dafine Milanović da su bili među ljudima koje je Slobodan Milošević odredio da kontrolišu poslovanje Dafiment banke. Božović i Mrkonjić su na jučerašnjem nastavku suđenja Milanovićevoj rekli i da nikada nisu imali štedne knjižice Dafiment banke. Božović tvrdi da je Dafinu video samo jednom u životu, dok Mrkonjić kaže da se sa vlasnicom piramidalne banke sretao kod guvernera Bore Atanackovića, ali da su razgovarali samo o zajedničkim projektima na Slaviji i kod Vukovog spomenika.
Bivši premijer Radoman Božović rekao je da Vlada nije imala "nikakvu institucionalnu nadležnost" u vezi sa poslovanjem banaka.
- Vlada nije bila nadležna za Dafiment banku. Isključiva nadležnost bila je u rukama centralne banke. Ja lično nikad se nisam čak ni neformalno sastajao sa Milanovićevom. Prvi, i jedini put u životu video sam je kada me je pozvala na proslavu godišnjice njene banke. Kurtoazno sam svratio do nje i odbio poziv, jer sam smatrao da meni kao predsedniku Vlade nije bilo mesto u jednoj takvoj prilici - rekao je Božović na sudu. On je potvrdio reči Dafine Milanović da je uredba o oporezivanju ekstraprofita doneta na inicijativu Vlade i da je na osnovu te odluke Dafiment banka u penzioni fond uplatila više od 40 miliona maraka.
Milutin Mrkonjić svedočio je da, dok je bio direktor CIP-a, nikada nije iznosio novac iz Dafiment banke, za šta ga je svojevremeno optužila Dafina Milanović, niti da je suštinski rukovodio poslovnom politikom banke.
- Apsolutna je neistina da sam pripadao državnom bordu koji je neformalno nadzirao rad Dafiment banke. Istina je da sam se kod pokojnog guvernera NBJ Bore Atanackovića sretao sa Dafinom, ali vezano za zajedničke projekte na Slaviji i kod Vukovog spomenika. U železnički čvor kod Vuka Dafiment banka uložila je 40 miliona maraka i postala vlasnik nad komercijalnim delom kompleksa, koji danas vredi oko 60 miliona evra. Projekat na Slaviji, gde je trebalo da bude Dafiment centar, u startu je obustavljen, ali nemam pojma ko stoji iza toga - rekao je Mrkonjić. On je demantovao i tvrdnje Dafine Milanović da je otvaranje piramidalne banke prvo bilo ponuđeno Bogoljubu Kariću, ali je on to odbio.
Nebojša Maljković, potpredsednik Božovićeve vlade, rekao je da je u maju 1992. prosledio Ministarstvu finansija izveštaj NBJ u kojem su bile navedene brojne nezakonitosti u radu Dafiment banke, ali da mu nije poznato šta je po tom pitanju preduzeto.

Marioneta

Dafina Milanović izjavila je ranije na suđenju da je bila samo marioneta u rukama "više sile".
- Slobodan Milošević je odredio rukovodeći kadar. Bankom su upravljali Bora Atanacković, Dragan Tomić jedan i Dragan Tomić dva, Milutin Mrkonjić, Miloš Minić, Nikola Spajić i drugi. Morala sam svaki dan i pre i posle podne da idem na konsultacije u Narodnu banku. Svi ti ljudi su sada na spisku svedoka, ali niko sa mnom ne deli optuženičku klupu, iako su oni zapravo vodili banku - rekla je Dafina.

Mnogi se oparili

Mediji su ranije objavljivali da su pare iz Dafiment banke podizale mnoge poznate ličnosti. Tako je Brana Crnčević navodno dobio 1,5 miliona maraka, Aleksandar Bakočević milion, Željko Ražnatović Arkan 348.000, savezna ministarka Radmila Milentijević 500.000, Dragoljub Milanović 38.000, a tadašnja gradonačelnica Beograda Slobodanka Gruden 225.000 maraka. Na spisku "dobitnika" bio je i Radovan Karadžić, kao i predsednik Srpske Krajine Borislav Mikelić, koji je posle zatvaranja banke podigao 106.000 maraka.

Ostale vestiArhiva