Aparatčik komunizma, zlatni dečak socijalista, opčinjen laburizmom Tonija Blera (sve u svoje doba) u međuvremenu i jedan od najbogatijih Mađara, na zategnutom konopcu proverava koliko je istinski politički akrobata. Premijer Ferenc Đurčanj (45) kaže u izjavi za Bi-Bi-Si da je "samo tri minuta razmišljao da li da podnese ostavku" i "zaključak je bio apsolutno - ne".
Demonstarcije, koje je u Budimpešti proizveo Đurčanj nije samo izlazak na "lično čistilište", već i poziv pred "strašni sud" čitavoj političkoj eliti, ali i građanima da se suoče sa sopstevnim likom u ogledalu i onim što ih čeka, lagali političari ili ne. Kriza postavlja i kolateralno pitanje može li mađarsko preispitivanje da utiče na odnos birača prema vladajućim timovima u okolnim mladim demokratijama, ali i na njihove vladarske poteze na putu zdrave evropeizacije. Odmereni analitičari proširuju nedoumicu: "Promene u ekonomiji, gde će prvo profitirati dobrostojeći, a biti pogođeni siromašni, teško se prodaju ne samo na Istoku, već će i Angela Merkel i Romano Prodi imati muka da ostvare želje."
Mađarska je dugo smatrana nekom vrstom tranzicionog raja. Od 1999. je član NATO, od 2004. i Evropske unije. Sada njen predsednik vlade priznaje da se godinama u ekonomiji živelo "na pozajmljenom vremenu".
Dijagnoza Ferenca Đurčanja je: "U poslednjih godinu i po dana pravili smo se da vladamo. Lagali smo od jutra do mraka. Privreda se održavala samo zahvaljujući božanskom proviđenju, izobilju keša u svetskoj ekonomiji i stotinama trikova. Pravo pitanje mađarske politike danas nije ko je lagao i kada, već ko je u stanju da to dokrajči, ko da se suoči sa neistinama i poluistinama poslednjih šesnaest godina."
U aprilu ove godine socijalisti, u koaliciji sa Slobodnim demokratama, bili su prva mađarska vlada koja je od pada komunizma 1989. zaredom još jednom dobila izbore. Đurčanj i socijalisti su odavno obećali više penzije (trinaesta u jednoj godini se već isplaćivala, a nagoveštavana je i četrnaesta), niže poreze i očuvanje izdašnih socijalnih davanja. U julu je vlada okrenula ćurak: porezi su povećani, socijala je skresana, ustanovljena je školarina za studente, kao i plaćanje "besplatnog zdravstva", pritegnuta je omča javnom sektoru.
Mađarska je ove godine dostigla budžetski deficit od 10 odsto bruto proizvoda, najviši u EU. Želje da se 2010. uskoči u evrozonu morale su da se odlože za bolje dane, bar do 2014.
Zastoj posle početnog postkomunističkog poleta, koji je doneo pad Berlinskog zida, nije ipak "od juče". I socijalisti i sada opozicioni Fides, umesto nemilosrdnih reformi podlegli su zavodljivim čarima populizma. Prosečna zarada je oko 700 evra mesečno. Eksperti tvrde da su "mađarske finansije danas u gorem stanju nego kod bilo kog centarlnoevropskog suseda: polovina budžeta troši se na socijalna davanja."
Osveta birača za neprijatno otvaranje očiju može da dođe već u nedelju, kad su na redu lokalni izbori. Dobar glas socijalista, posle letnje najave bolnog stezanja kaiša sa 40 pao je na 25 procenata.
Ferenč Đurčanj na predizbornom mitingu pokušava da rastumači nepovoljan nagoveštaj: "Nigde u Evropi ne bi partije levog i desnog centra pomišljale da udruže svoje radikale. Ovde desni centar i radikalna desnica sarađuju i pojavljuju se na istoj pozornici."
Prilike su, čini se, nešto složenije. U oktobru je pola veka od mađarskog ustanka. protiv sovjetskog komunizma, a to je i danas koliko za starije živa istorija, toliko za mlađe bliska opomena, koja budi odbojnost prema svakom tragu naslednog prava, ma kako prepakivanog. Znak takve pomisli su zastave, viđane pred parlamentom, sa isečenom sredinom, simbolom pobune 1956, uz uzvike demonstranata "komunisti su isti kao što su bili i pre 1989". Kako piše londonski "Tajms" uz bedževe i patriotsku poeziju, nudi se i mapa Mađarske u granicama pre 1920, kad je (Trianonskim) ugovorom izgubljeno skoro dve trećine teritorija.
Proriču se tri moguća raspleta pod kojima bi premijer mogao da poklekne: da ga sopstveni socijalisti puste niz Dunav, da se koalicioni partner povuče ili da - kako je neko rekao - "gulaš revolt dobije ljuće začine" i natera na nove izbore.
Jedno prigodno poređenje kaže: "Mađari su se 1956. bunili protiv kvasca komunističke dominacije iz Moskve, 2006. izgleda da ustaju protiv kvasca surovosti iz Brisela."

Ostale vestiArhiva