Dva broda američke mornarice "Antietam" i "Kurtis Vilbur" prošla su u ponedeljak kroz Tajvanski prolaz i to u trenutku kada su Peking i Vašington u zategnutim odnosima.
Iz američke vojske su poručili da će njihova mornarica nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava. Ministarstvo je saopštilo da je u potpunosti imalo kontrolu nad situacijom tokom prolaska američkih vojnih brodova kroz Tajvanski prolaz.
- Prolazak brodova kroz Tajvanski prolaz demonstrira posvećenost Sjedinjenih Država slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku. Mornarica SAD će nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava - rekao je komandant Nejt Kristensen.
Američka mornarica je sprovela sličnu misiju u julu.
Peking je nedavno održao niz vojnih vežbi, a u aprilu i vežbu s bojnom municijom u Tajvanskom prolazu, izrazivši spremnost da se obračuna s tajvanskim "separatističkim snagama".

BRITANCI NAJAVILI PLOVIDBU, KINA BESNA
Velika Britanija će proći kroz sporne vode u Južnom kineskom moru, ignorišući proteste Kine, piše britanski “Ekspres”. Kraljevska mornarica je navela da će tim potezom pružiti podršku pacifičkim saveznicima, a otpor Kini koja tvrdi da ih Britanija provocira. Oficir Kraljevske mornarice, admiral Filip Džouns, rekao je da će nastaviti da šalju ratne brodove u sporne vode.
Prošlog meseca Peking je optužio Veliku Britaniju da krši suverenitet Kine, nakon što je brod “HMS Albion” prošao blizu spornih Paracelskih ostrva u Južnom kineskom moru. Kina je ocenila da je to provokacija i podnela pritužbu.
- Kina snažno podstiče britansku stranu da odmah prestane sa takvim provokativnim potezima, da izbegava nanošenje štete široj slici bilateralnih odnosa i regionalnom miru i stabilnosti - navelo je u saopštenju kineskom Ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da će Kina preduzeti “sve potrebne mere” da brani svoj suverenitet i bezbednost.

MILITARIZACIJA MORA
Nakon britanske plovidbe u Južnom kineskom moru, Kina je upozorila da će ostrvska država ugroziti svoje post-Bregzit odnose. U ovom području prolaze neke od najvažnijih trgovačkih ruta u svetu, koje godišnje prenesu robe u vrednosti preko 3,8 milijardi funti.
Kina se u Južnom kineskom moru spori oko određenih teritorija sa Brunejima, Malezijom, Filipinima, Tajvanom i Vijetnamom i veoma je osetljiva na plovidbe blizu njihovih utvrđenih veštačkih ostrva.
Američki ministar odbrane Džejms Matis istakao je da je zabrinut zbog “militarizacije Južnog kineskog mora”, dok je njegov malezijski kolega Mohamad Sabu poručio je da će njegova zemlja nastaviti da traži da Južno kinesko more ostane slobodna zona, van svakog vojnog nadmetavanja.

Ostale vestiArhiva