Kancelarka Angela Merkel odustala je od kandidature za predsednika stranke što je korak ka političkoj penziji, jer je novi predsednik ili predsednica verovatno i kandidat za sledećeg kancelara, a mogući su i prevremeni izbori. Merkelova je i objavila i da će ovo biti i njen poslednji kancelarski mandat.
- Pre svega, neću se kandidovati za predsednika CDU na sledećem stranačkom kongresu u Hamburgu u decembru - rekla je Merkelova novinarima i precizirala da je odluku donijela još pre letnje pauze u radu parlamenta.
Ona je dodala da je njen četvrti kancelarski mandat ujedno i poslednji.
Angela Merkel je ranije na sednici Predsedništva Hrišćansko-demokratske unije (CDU) najavila da ipak odustaje od kandidature za šeficu stranke pred kongres u decembru, preneli su izvori iz predsedništva medijima u ponedeljak prepodne.
Tako bi Merkel posle više od 18 godina na čelu stranke mogla da načini prvi korak ka političkoj penziji. Ona je do sada uvek istrajavala u stavu da kao kancelarka treba da obavlja i funkciju predsednice stranke.
Bivši predsednik Bundestaga Norbert Lamert (CDU) smatra da je odvajanje funkcije predsednika partije i kancelara moguće. Kako je rekao, tako nešto je uvek prihvatljivo u “prelaznoj fazi”. Predsednik CDU u Hamburgu Roland Hajnce izrazio je “najveće poštovanje” Merkelovoj zbog odricanja od funkcije. S njim se složio i predsednik CDU u pokrajini Donja Saksonija Bernt Althusman, koji smatra da je Merkelova pružila CDU “šansu da se nanovo pozicionira”.

Geneza nezadovoljstva

Gunđanje protiv Merkel u samoj stranci prvi put se javilo tokom grčke dužničke krize, kada je autoritet tadašnjeg ministra finansija Volfganga Šojblea ipak bio dovoljan da demohrišćani većinom podrže programe pomoći Grčkoj uz nametanje mera štednje. Ali tek je izbeglička kriza na površinu izbacila otvoreno nezadovoljstvo.
Merkel je okarakterisana kao krivac za jačanje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), kao neko ko je CDU odvukao previše ulevo, ostavljajući mnoge konzervativne birače bez političkog gnezda, piše Dojče vele.
Rojters ocenjuje da bi nedostaci Merkelove na domaćoj sceni mogli da ograniče njen kapacitet da vodi Evropsku uniju u trenutku kada se blok suočava sa Bregzitom, budžetskom krizom u Italiji i mogućnošću da populističke stranke ostvare uspeh na izborima za Evropski parlament u maju naredne godine.
Njeno odustajanje od nove kandidature za predsednicu CDU direktna je posledica pokrajinskih izbora u Hesenu, gde je CDU u nedelju izgubio desetak odsto podrške i došao do 27 odsto glasova. Tek je znatan rast Zelenih omogućio da crno-zelena koalicija jedva zadrži većinu od jednog poslanika. Fijasko su u toj pokrajini doživele i Socijaldemokrate sa 19,8 odsto (isto koliko i Zeleni) dok je AfD sa 13,1 odsto ušla i u poslednji pokrajinski parlament u kojem još nije bila zastupljena.
Na nivou cele Nemačke stvari stoje još gore po nekada velike partije čija se koalicija još uvek naziva Velikom koalicijom. Tako bi CDU i njenu bavarsku sestru CSU biralo svega 24 do 26 odsto birača, a SPD je sa petnaestak odsto tek četvrta stranka po snazi. Zeleni su došli do punih dvadeset odsto i u velikom su naletu. AfD može da računa sa petnaestak, dok bi sigurno u Bundestagu ostali i Liberali i Levica sa po desetak odsto.

Ostale vestiArhiva