Posle izjave predsednika Aleksandra Vučića da bi Srbija do 2024. mogla da završi pregovore, a dve godine kasnije i postane članica Evropske unije - postavljaju se dva pitanja: može li Srbija ovim tempom da postigne sve, i kakav signal Unija daje neotvaranjem nijednog poglavlja u prvoj polovini godine. Analitičari kažu da je za ubrzanje procesa neophodna politička volja obe strane.
"Verujem da na kraju mandata sledeće, tj. ove vlade koju ćemo sada da formiramo, možemo da završimo pregovore o članstvu sa EU. To znači do kraja 2024. godine, što znači da bi bilo realno da do kraja 2027. postanemo članica EU", rekao je predsednik Aleksandar Vučić. Iako je posle ove izjave, kao hladan tuš došla vest da Srbiji neće biti otvoreno poglavlje 2- optimizma ima, ne samo kod predsednika države. Poznavaoci ga baziraju na listi država koje su bile za otvaranje.
Među njima je Francuska, sa do sada najčvršćim stavom da su Uniji potrebne unutrašnje reforme pre proširenja. Zaokret, smatra se, ne dolazi slučajno.
"Mislim da EU razmišlja geostrateški u ovom trenutku i vidi da taj prazan prostor koji ona ostavlja na neki način drugima, da drugi ulaze u taj prostor. Sve više prisustvo Kine, Rusije u Srbiji i oni shvataju da to njima u suštini ne odgovara", navodi Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije.
Povoljna po srpske integracije mogla bi da bude i borba oko posredovanja u dijalogu Beograda i Prištine.
"Odavno nisam video ovoliki rivalitet između EU i Amerike. EU je uvek bila neka vrsta podređene strane, a sada se bori da pokaže SAD da ona neće dozvoliti da se problemi na njenom tlu rešavaju van Unije i to je jedna novina", dodaje Zečević.

Ostale vestiArhiva