Muška reprezentativna košarka na najnižim je granama u poslednjih nekoliko decenija, a slična kriza potresa i ženski basket. Ipak, nazire se svetlo na kraju tunela. Podmlađena ženska reprezentacija uspela je da izbori učešće na EP. Jedna od predvodnica nove generacije naših "gracija" je krilni centar Milka Bjelica (25, 191).

- Za to što se bavim košarkom najzaslužniji su moj otac, ali i košarkaši Partizana. Odrasla sam uz generaciju Đorđevića i Danilovića. Gledala sam finale u Istanbulu kada su "crno-beli" postali prvaci Evrope, a sećam se i učešća Partizana na fajnal-foru 1997. godine u Barseloni.Kontroverzu ovoj priči daje činjenica da Milka nikada nije igrala za Partizan, a prve košarkaške korake naučila je u Crvenoj zvezdi.

- Od 1992. godine treniram košarku, a u Zvezdi sam bila do 2000. Igrala sam još u Hemofarmu, a poslednjih nekoliko sezona sam u klubu iz italijanskog grada Taranta. Sve ove godine ljubav prema ovom sportu me usmerava i održava.

Milka često ističe da joj je jedan od prioriteta u životu borba za žensku košarku, a to je dokazala posetom redakciji Glasa javnosti svega nekoliko sati pre odbrane diplomskog rada. Zvanje višeg sportskog menadžera stekla je odbranom teme "Organizacija Evropskog prvenstva za žene, Kjeti 2007. Italija". Rad je odbranila "desetkom", uz opaske profesora da odavno nisu slušali bolje predavanje, a posebno treba istaći da je rad završila mnogo pre nego što su naše dame obezbedile učešće na EP.

- Posle aktivnog igranja posvetiću se radu u košarci. Treba u školama povećati broj časova fizičkog vaspitanja, kao i fitnes obaveze, obavezne rekreacije ili školska takmičenja. Treba stvoriti bazu, a ključ uspeha je u trenerima koji moraju da prepoznaju talenat. Treba raditi i na marketingu, a dobar primer za to je ženska odbojka. Devojčice privlači lepota nečega. U Italiji košarkašice nose trikoe, što je lepo za oko i udobno. Kod nas devojčice izgledaju kao dečaci u ogromnim dresovima i šorcevima.

Ukoliko bi svoju borbu za žensku košarku jednog dana stavila na papir, naslovila bi je "Kvalitet se prepoznaje i u mraku".

- Smatram da je vrednost neke osobe u njoj samoj i da samo mi možemo sebe ostvariti, promeniti, unaprediti, a da to bude dugotrajno i stvarno. Ukoliko se i desi da nas okruženje uporno vuče u depresiju u želji da se poistovećujemo sa njima, ta harizma i snaga će prosto sijati iz nas i to će nas činiti različitima - poručuje Bjelica.

Ostale vestiArhiva