Govoreći o problemima sa kojima se u Hrvatskoj susreću srpski povratnici, šef misije OEBS-a u ovoj zemlji Horhe Fuentes Mazonis Viljalonga (Jorge Fuentes Manzonis Villalonga) naveo je u izjavi za naš list da je pitanje otkazanih stanarskih prava samo jedna od mnogih prepreka na tom putu povratka.

- Tek sada, kada se rešavanje drugih pitanja, poput povrata imovine i obnove kuća privodi kraju, ovaj problem postaje sve važniji, te je kao takav jedna od glavnih tema u razgovorima između tri države (Hrvatske, Bosne i Hercegovine te Srbije i Crne Gore) u okviru procesa Sarajevske deklaracije koji bi trebalo da osigura zaključivanje izbegličkog poglavlja u regiji - kaže Viljalonga.

On ocenjuje da postoji, kako je rekao, „snažna potreba za rešavanjem pitanja otkazanih stanarskih prava”, i to kroz puno, ubrzano i transparentno sprovođenja programa stambenog zbrinjavanja bivših nosioca stanarskih prava, ali i kroz vraćanje pređašnjih stanova u svim onim slučajevima kada je to moguće.
- Postoji i zahtev, pre svega Vlade Srbije, ali i ostalih učesnika u ovom procesu, za osiguravanjem pravednih mehanizama nagodbe svim bivšim nosiocima stanarskih prava. Pri tome se vodi računa i o nosiocima stanarskih prava koji se ne žele vratiti u Hrvatsku, jer nemaju pravo na stambeno zbrinjavanje. E sad, hoće li hrvatska Vlada usvojiti ove sugestije unutar procesa Sarajevske deklaracije, tek treba videti - kaže naš sagovornik.

Komentarišući procene da su, samo na stanarskim pravima, izbeglice u Hrvatskoj izgubile milijardu evra, te da je ta cifra i dvostruko veća ako se ako se uračunaju pokućstvo, stoka, automobili..., Viljalonga podseća da nije predviđena nikakva naknada za izgubljenu ili oštećenu pokretnu imovinu. Naknade, podseća on, nije bilo ni za etničke Hrvate, tako da se ne može govoriti o diskriminacijskoj odredbi.

- Pitanje penzionog i radnog staža ostvarenog na područjima koja su ranije bila pod nadzorom Srba neprestano je na dnevnom redu međunarodne zajednice i hrvatske Vlade, kao i jedna od tema u hrvatskoj „Mapi puta“, odnosno procesu Sarajevske deklaracije. Hrvatskoj Vladi je po ovom pitanju sugerisano rešavanje pitanja priznavanja stečenih prava na područjima koja su bila pod nadzorom Srba od 1991. do 1995. godine, i to kroz određivanje novog roka za podnošenje zahteva za priznavanje merodavnih dokumenata, kao i pružanje ove mogućnosti svima onima na koje se to odnosi, te osiguravanje brzog rešavanja svih nerešenih predmeta - kaže Horhe Fuentes Mazonis Viljalonga.

Kao posebna, i to vanredno značajna tema u srpsko-hrvatskim odnosima, nameće se pitanje procesuiranja ratnih zločina.
- Hrvatska i Srbija moraju da razviju mehanizam za rešavanje svih nerešenih predmeta ratnih zločina protiv stanovnika Srbije koje traži Hrvatska. To bi rezultiralo time što bi Hrvatska odbacila predmete u kojima nema dovoljno dokaza, ili, pak, njihovim procesuiranjem u Srbiji u onim predmetima gde postoje dovoljni dokazi. Za to se zalaže misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju - kaže Viljalonga.

On napominje da je već bilo takve saradnje na radnoj osnovi s Hrvatskom u predmetu „Ovčara“, kao i s Bosnom i Hercegovinom u predmetu „Škorpioni“. Tu saradnju, međutim, treba pojačati, uključujući nužne promene zakonskog okvira kako bi ovakva sarandnja bila moguća.
- Žrtve i svedoci trebalo bi da dobiju punu logističku i psihološku potporu svojih vlada. Na kraju, celokupni proces ne može uspeti bez političke podrške sudijama, državnim braniocima i svedocima, s najviših nivoa vlasti i ponovljenog opredelenja za utvrđivanjem individualne odgovornosti za ratne zločine - kaže Viljalonga.

Misija OEBS-a u Hrvatskoj je, podseća on, još ranije, praćenjem suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, uočila kako, uprkos poboljšanim uslovima, i dalje postoje određene manjkavosti u suđenjima, posebno onima koja se odvijaju na lokalnim sudovima.
- Ovi problemi uključuju nepostojanje jednog standarda za kaznenu odgovornost u ratnim zločinima koji bi se primenjivao jednako na sve počinioce, što rezultira sistemom koji i dalje pokazuje etničku pristranost - ističe naš sagovornik, uz ocenu da bi trebalo bolje iskoristiti posebne sudove za ratne zločine u Hrvatskoj - Zagrebu i Rijeci, Osijeku i Splitu, s obzirom da su značajniji problemi zabeleženi na lokalnim sudovima. - No, nadasve je potrebna i bolja saradnja između vlasti u Hrvatskoj i Srbiji, sve kako bi se stalo na kraj nekažnjavanju onih koji su počinili ratne zločine.

Ostale vestiArhiva