Veliki je broj bolesti kod kojih se terapija putem matične ćelije već primenjuje - bolesti srca, neke krvne bolesti, ima sve više i više znakova za lečenje bolesti oka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Nažalost, matična ćelija nije lek za sve bolesti, kaže naš slavni genetičar Miodrag Stojković.

Tribina na kojoj će u oktobru u Nišu govoriti slavni genetičar prvi je projekat novoformiranog niškog Udruženja za borbu protiv paralize „Dragana Rodić“ koje je osnovala, kako je „Blic“ pisao, Nišlijka koja se prva iz naše zemlje u Kini podvrgla eksperimentalnom zahvatu ubacivanja matičnih ćelija u kičmenu moždinu.

Dragana Rodić je nedavno bila kod vas u Španiji. Kakvu podršku možete pružiti članovima te fondacije?
- Reći ću im gde su nauka i medicina trenutno, bar što se tiče povreda kičmene moždine, dokle smo došli, koje su prepreke koje moramo savladati... Podrška sa moje strane će biti da sam prisutan na našim prostorima i da putem otvorenih predavanja i rasprava sagledamo činjenice i o tome diskutujemo.

Potreban je mukotrpni rad da bi se došlo do krajnjeg cilja, a to je sigurna transplantacija matičnih ćelija i brzi oporavak pacijenata. Prvi rezultati postignuti na životinjama su vrlo ohrabrujući, ali potrebni su nam sistemi koji omogućavaju primenu matičnih ćelija i kod čoveka. Postoje zemlje koje su daleko odmakle a to su SAD, Španija, Velika Britanija, zemlje koje dosta ulazu u matične ćelije jer znaju da su te investicije mnogo manje nego ljudske i ekonomske posledice koje neke bolesti nose sa sobom.

Kakve su mogućnosti korišćenja matičnih ćelija u lečenju paralize?
- Ono što smo naučili sa radom na pacovima dokazuje njihovu ogromnu sposobnost. Posle transplantacije pacovi se ponovo samostalno kreću, uzimaju hranu prednjim ekstremitetima...

Koje se bolesti danas mogu lečiti matičnim ćelijama sa određenim procentom izvesnosti?
- Veliki je broj bolesti kod kojih se terapija putem matične ćelije već primenjuje, pre svega mislim na bolesti srca, neke krvne bolesti, sve više i više znakova za lečenje bolesti oka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Nažalost, matična ćelija nije lek za sve bolesti i zato je ne treba „prodavati“ kao univerzalno sredstvo za lečenje bolesti. Sa druge strane, matične ćelije se sve više koriste da se neke bolesti ne leče na direktan način, već da se njihovom upotrebom nešto nauči o uzrocima bolesti i njihovim korenima i mehanizmima.

Na čemu trenutno radite i kakvi su vam planovi?
- Moj posao ovde u Valenisji je bio matična ćelija i njene medicinske primene, mi smo se koncentrisali na bolesti srca, pankreasa i povrede kičmene moždine. Uskoro sam za stalno u mom rodnom gradu, u Leskovcu.

Informisanje - jedan od glavnih ciljeva

-Jedan od glavnih ciljeva našeg udruženja je informisanje obolelih od paralize o najnovijim dostignućima u medicini, a dr Stojković je sigurno jedan od najpozvanijih naučnika da o tome govori. Stupili smo u kontakt, posetili ga na radnom mestu u Valensiji i on je odmah prihvatio - kaže za „Blic“ Nišlijka Dragana Rodić. Nakon operacije u Kini, u junu prošle godine, ona kaže da je primila više stotina poziva od ljudi iz naše zemlje koji imaju slične probleme koje je interesovalo njeno iskustvo sa ovom eksperimentalnom metodom. Tako se rodila ideja o formiranju udruženja.

Ostale vestiArhiva