Prema novoj studiji, usev nalik banani ima potencijal da nahrani više od 100 miliona ljudi u sve toplijem svetu, prenosi BBC.
Biljka je skoro nepoznata van Etiopije, gde se od nje prave kaša i hleb.
Istraživanja sugerišu da se usev može uzgajati u mnogo većem opsegu u Africi.
-Ovo je usev koji može da igra zaista važnu ulogu u rešavanju problema bezbednosti hrane i održivog razvoja, rekao je dr Vendavek Abebe sa Univerziteta Havasa u Avasi, Etiopija.
Enset ili "lažna banana" je bliski rođak banane, ali se konzumira samo u jednom delu Etiopije. Plod biljke nalik banani je nejestiv, ali skrobne stabljike i korenje mogu se fermentisati i koristiti za pravljenje kaše i hleba.
Enset je glavna hrana u Etiopiji, gde se oko 20 miliona ljudi oslanja na njega za ishranu, ali drugde se ne uzgaja, iako divlji rođaci - koji se ne smatraju jestivim - rastu čak na jugu do Južne Afrike, što sugeriše da biljka može tolerisati mnogo širi opseg.
Koristeći poljoprivredna istraživanja i rad na modeliranju, naučnici su predvideli potencijalni opseg enseta u naredne četiri decenije.
Otkrili su da bi usev potencijalno mogao da nahrani više od 100 miliona ljudi i da poveća sigurnost hrane u Etiopiji i drugim afričkim zemljama, uključujući Keniju, Ugandu i Ruandu.
Istraživač studije dr Džejms Borel, iz Kraljevske botaničke bašte, Kju, rekao je da bi sadnja kao tampon useva za mršava vremena mogla da pomogne u jačanju sigurnosti hrane.
-Ima neke zaista neobične osobine koje ga čine apsolutno jedinstvenim kao usev, rekao je on.
-Može se saditi u bilo koje vreme, kao i da se bere, jer je to višegodišnja biljka. Zato ga zovu drvo protiv gladi, dodao je.
Etiopija je glavni centar pripitomljavanja useva u Africi, dom kafe i mnogih drugih useva.
Predviđa se da će klimatske promene ozbiljno uticati na prinose i distribuciju osnovnih prehrambenih useva širom Afrike i šire.
Raste interesovanje za traženje novih biljaka kojima bi se hranio svet, s obzirom na to da se oslanjamo na nekoliko osnovnih useva.
Skoro polovina svih kalorija koje unosimo dolazi iz tri vrste - pirinča, pšenice i kukuruza.
-Moramo da diverzifikujemo biljke koje koristimo globalno kao vrstu, jer su sva naša jaja u ovom trenutku u veoma maloj korpi, rekao je dr Borel.

Ostale vestiArhiva