Vrednost pobede, ukupno osme posle 15 odigranih kola, jeste veća s obzirom na to da je ostvarena bez pomoći povređenih Nikole Ivanovića i Hasana Martina, prehlađenog Ognjena Kuzmića i poslednjepridošlog Fakunda Kampaca.
Duško Ivanović je u rotaciji koristio devet igrača, što nije njegov manir od dolaska u Zvezdu, ali je način rotacije, korišćenja kadrovskih rešenja i pre svega defanzivna čvrstina dovela do toga da crveno-beli sve vreme budu kompetitivni i da u poslednjih deset minuta odigraju „pobednički ples“.
Jeste bilo određenih defanzivnih manjkavosti, pogotovo u prvoj i drugoj rotaciji na strani pomoći, pre svega kada je Slukas iz „pika“ probijao prvu liniju odbrane, ali je u datim situacijama i sreća bila na strani gostiju.
Suštinski, Lazić i Lazarević, pre svih, defanzivno su bili impresivni, pogotovo na perimetru, dok je kapiten sjajno čuvao šutere Olimpijakosa i prilikom izlazaka iz takozvanog „stegera“.
Zahvaljujući defanzivnoj čvrstini, samo u prvom poluvremenu, Zvezda je postigla 17 poena u fazi tranzicije (što je rekord za prvih 20 minuta) kompenzujući time čak devet izgubljenih lopti.
Nije bilo panike ni tumaranja po parketu hale „Mira i prijateljstva“ ni kada je domaćin šuterski bio precizan, defanzivno stabilan i koncentrisan da zaustavi najbolje individualce srpskog velikana – Nemanju Nedovića i Luku Vildozu.
Ni činjenica da je Ben Bentil bio ofanzivno indisponiran (svega tri poena), odnosno da je Nedović u drugom poluvremenu ubacio samo četiri poena nisu rezultatski, poput erozije, doveli do gubljenja balansa i krajnjeg cilja.
Filip Petrušev je vezao dve vrlo dobre evroligaške partije, umešno koristeći prostor na petici, usled odsustva Martina i Kuzmića.
Vešt u šutu sa distance (2/2 za tri), širenjem igre oslobađao je prostor u reketu za bekove kalibra Luke Vildoze, koji je, pritom, izvanredno sarađivao sa Lukom Mitrovićem.
Od svojih osam asistencija, četiri je ostvario u direktnoj korelaciji sa sjajnim zamenikom kapitena crveno-belih. Osećaj za otvaranje iz blokada u „piku“ kao i fenomenalan pivot, zaštitni su znak Mitrovića i nešto što protivničke odbrane nikako ne uspevaju da pročitaju.
Argentinac je ponovo odigrao simultanku u presudnim momentima, tačnije poslednjoj četvrtini. Način na koji otvara napad, pogotovo u tranziciji, preciznost prvog pasa doveli su do toga da Zvezda više nije ekipa sa najsporijim tempom u Evroligi.
Uprkos određenim greškama tokom utakmice, kada se lomilo, Vildoza je poenima i asistencijama dokusurio rivala.
Od dolaska Vildoze, Zvezda je značajno podigla i procente asistiranih poena; pre nego što je odlučio da NBA zameni evroligaškom košarkom, crveno-beli su bili među tri ekipe sa najmanjim brojem uspešnih dodavanja, a od debija reprezentativca Argentine nalaze se među deset najkolektivnijih napada sa šesnaest asistencija po utakmici, u proseku.
Smirenost i impresivna rutina šutiranja slobodnih bacanja pokazali su se delotvornim i u poslednjim minutima meča sa Olimpijakosom. Vildoza je bio nepogrešiv sa linije slobodnih bacanja.
O kakvoj je rutini ponavljanja istih poteza reč dokaz je podatak da je od dolaska u Zvezdu promašio samo četiri bacanja iz 31 pokušaja.
Zvezda je u Atini došla do druge pobede na gostovanjima, ukupno osme. Ujedno je napravila i odličnu uvertiru duela sa Barselonom u Beogradu, narednog četvrtka.
Dobijena još jedna neizvesna završnica, definitivno nije više slučajnost, a jedno od rešenja nalazi se u smirenosti i neverovantoj preciznosti Argentinca kada se utakmica lomi.

Ostale vestiArhiva