Miščević je za današnji "Blic" podsetila na to da je Srbija do sada otvorila 22 pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja EU, kao i da je Izveštaj Evropske komisije primetio nazadovanje samo u oblasti koja se odnosi na nova geopolitička pitanja, odnosno na usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom.
Na pitanje zbog čega ove godine nema Međuvladine konferencije u decembru, Miščević kaže da nova metodologija zapravo kaže da je nakon objavljivanja izveštaja potrebno organizovati konferenciju, ali ne definiše kada.
Navodeći da po novoj metodogiji nije rečeno da će biti između dva izveštaja, Miščević kaže da Srbija ne odustaje od međuvladine konferencije između dva izveštaja.
Kada je reč o usklađivanju sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU, Miščević kaže da se ne odnosi samo na procente, već i na elemente poglavlja 31.
"Tu jeste usaglašavanje sa spoljnopolitičkim stavovima jedan od elemenata, a ostali elementi su i usaglašavanje vizne politike, upućivanje vojske i policije u misije EU", kazala je Miščević i dodala da Srbija ima mnogo više, čak i od nekih država članica, svojih predstavnika u misijama Unije.
Kaže da pokazujemo i značajne vrednosti kada je reč o ratu u Ukrajini koje je, kako dodaje, jedno od suštinskih pitanja.
"Tu i politici - osuđujući agresiju i podržavajući teritorijalni integritet Ukrajine i ekonomski - evo ovih dana pokušavamo da obezbedimo pomoć za obnovu elektroenergetskog sistema Ukrajine i humanitarno - svaku pomoć smo ponudili i donirali značajna sredstva za tu državu", ispričala je.
Na pitanje da li pretnje nemačkog Bundestaga koji je tražio uslovljavanje finansijske podrške Srbiji, zatim holandskog parlamenta koji je predlagao suspenziju bezviznog režima shvata ozbiljno, Miščević kaže da ih apsolutno ozbiljno shvata.
"Jako pažljivo, i to ne samo šta kažu države članice, već i šta kažu njihovi parlamenti, jer zapravo proces evropskih integracija i proširenja EU u velikoj meri zavisi i od toga šta će reći nacionalni parlamenti za svaku od država kandidata", navela je.
Dodaje da je zadatak Srbije da upravo poslanicima i parlamentarcima objasni da njihovi argumenti nisu ono što činjenice pokazuju.
Govoreći o problemu koji imamo sa Briselom, a koji se tiče Kosova i Metohije, Miščević kaže da prema pregovaračkom okviru EU mora biti statusno neutralna zato što nisu sve članice Unije priznale tzv nezavisno Kosovo.
"Iz tog razloga, u pregovorima sa Srbijom ne može biti uslovljavanja priznanjem", kazala je.
Dodaje da sada postoji novi razvoj situacije koji podrazumeva inicijativu nekih država članica po pitanju KiM.
"Najvažnije je da se razgovara. Srbija nije odbila da razgovara o francusko - nemačkom predlogu. Ja ne učestvujem u dijalogu Beograda i Prištine, ali vrlo savesno pratim razgovore na tu temu. Srbija nikad nije rekla 'ne' dijalogu, naprotiv Srbija sada zahteva i od druge strane da poštuje obaveze", kazala je Miščević.
Govoreći o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima za koji imaju primedbe i pojedini evroparlamentarci koji kritikuju biometrijski nadzor, Miščević kaže da će i sledeći mesec biti posvećen razgovorima na temu ta dva zakona te da su radida saslušaju sve sugestije i predloge.
Na pitanje o Berlinskom procesu, Miščević kaže da u poslednjih nekoliko meseci smo mogli videti njegovu relativizaciju, buđenje i ponovno uključivanje kao jedne od regionalnih inicijativa i pripreme za buduće članstvo u EU.
"Svaka regionalna inicijativa je vrlo korisna, Srbija vrlo rado učestvuje i vrlo je aktivan učesnik", navodi.
Na pitanje Otvoreni Balkan ili Berlinski proces, Miščević kaže da to nisu suprotstavljene, već komplementarne agende.

Ostale vestiArhiva