Vesti
Svet
Doseljavanje stručne radne snage u Nemačku – šta se menja
30.03.2023. 20:00
Izvor: RTS
Doseljavanje stručne radne snage u Nemačku – šta se menja
U Nemačkoj postoji dva miliona upražnjenih radnih mesta. Vlada želi da privuče stručne ljude iz inostranstva, pa je predstavila novi zakon o doseljavanju stručne radne snage. Kakve novine donosi?
Nemačkoj nedostaje stručna radna snaga iz oblasti nege, informacionih tehnologija, ali i dobri majstori i logističari. Prema saveznoj Agenciji za zapošljavanje, u Nemačku mora da se doseli 400.000 stručnjaka godišnje i moraju tu ostati da bi tržište rada bilo stabilno. A godine 2021. bilo ih je samo 40.000. Kada tzv. bebi-bum generacije rođene šezdesetih godina odu u penziju, problem će se zaoštriti.
Kako bi se omogućio zaokret, nemačka vlada je sebi zacrtala cilj da stvori "najmoderniji doseljenički sistem u Evropi" – kako je to još prošlog novembra formulisao ministar rada Hubertus Hajl. "Nama su mnoge zemlje konkurencija za pametne glave i vredne ruke. Nemačko blagostanje obezbeđuje se tako što dobijemo pravu radnu snagu", izjavio je Hajl.
Vlada je sada odobrila nacrt novog zakona o doseljavanju stručnjaka. On spada u reforme koje je pre tri godine pokrenula prethodna demohrišćansko-socijaldemokratska vlada.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je na prezentaciji nacrta bila zadovoljna: "Danas je dobar dan za Nemačku kao ekonomsko područje, i za modernu i raznoliku zemlju." Ona je takođe više puta naglasila do koje mere su važni otvorenost prema svetu i kultura dobrodošlice u Nemačkoj, kako bi se i stručnjaci i njihove porodice u Nemačkoj osećali dobro.
Šta je zaključeno?
Nacrt zakona trebalo bi da otvori mogućnosti za stručnjake iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da žive i rade u Nemačkoj. Ubuduće bi trebalo da postoje tri načina da se dođe u Nemačku: priznavanje kvalifikacija i diploma, kao što je i do sada bilo moguće, potom dozvola za stručnjake s radnim iskustvom, kao i za ljude sa potencijalom, ali bez potpisanog ugovora o zaposlenju.
Planirano je da veći broj ljudi dobije takozvanu "plavu kartu" Evropske unije, pošto je oboren nivo dohotka koji je za nju potreban. Ta "plava karta" važi u Nemačkoj deset godina.
Ljudi s fakultetskim diplomama mogu da doputuju u Nemačku bez znanja jezika i bez uobičajenog institucionalnog proveravanja da li za radno mesto za koje su zainteresovani već postoje kandidati iz Nemačke ili Evropske unije. Da bi se isključila nelojalna konkurencija, ti stručnjaci moraju imati dohodak iznad određenog nivoa.
Sada je donja granica snižena. Do sada je stranac morao u ugovoru o radu da ima najmanju godišnju sumu od 58.400 evra, dok je u deficitarnim zanimanjima ona bila manja: 45.552 evra. Stručnjaci informacionih tehnologija mogu i bez završenog fakulteta da dobiju "plavu kartu", ako poseduju radno iskustvo na akademskom nivou.
Pravila za Zapadni Balkan
Osim toga, nacrt zakona dozvoljava i promenu branše, pa će doseljenici moći da obavljaju svaki stručan posao. Na primer, auto-mehaničar će moći da nađe posao kao logističar.
Dodatno pravilo važi za ljude iz balkanskih zemalja. Dosadašnja regulativa za te zemlje je važila do 2023. Godišnji kontingent za šest zemalja sada je 50.000 i time je udvostručen.
Pored toga, nacrt zakona predviđa manje prepreka prilikom priznavanja inostranih kvalifikacija i diploma. Do sada je proces priznavanja trajao veoma dugo. Prema novim pravilima, ljudi više neće morati da podnose zahtev za priznavanje svojih diploma u Nemačkoj, ako imaju najmanje dve godine radnog iskustva i ako je njihova kvalifikacija priznata u državi iz koje dolaze.
"Ta promena će značiti manje birokratije i time kraću proceduru", rekla je Fezerova u Berlinu.
To pravilo ipak važi samo za stručnu radnu snagu koja ima dohodak iznad određene granice. Ali, i za one koji su ispod te granice važi novo pravilo: oni će imati partnerski odnos sa poslodavcem u procesu priznavanja kvalifikacija. Tako će već moći da dođu u Nemačku i da počnu da rade još dok su njihovi dokazi o kvalifikacijama u procesu provere.
Prema nacrtu zakona, biće uvedena i takozvana "karta šansi" koja se zasniva na sistemu bodovanja. Ljudi mogu jednu godinu da dođu u Nemačku da traže posao. Pretpostavka je inostrana stručna ili fakultetska diploma.
Kriterijumi za dobijanje te karte biće poznavanje nemačkog i/ili engleskog jezika, starosna dob, radno iskustvo, veza s Nemačkom i potencijal partnerke i partnera koji se doseljava s nosiocem karte. Osim toga, ljudi koji su u posedu ove karte, moći će da rade 20 sati nedeljno van struke dok traže posao u struci. I probni rad je dozvoljen.
"Učinićemo Nemačku atraktivnijom za pametne glave iz sveta. Širom sveta ćemo aktivno reklamirati Nemačku kao useljeničku zemlju", zaključila je Fezer na konferenciji za štampu u Berlinu.
Kritika i želje
Opozicija je kritikovala nacrt zakona. "Doseljavanju u kritične branše i eksploatatorskim odnosima mora se odlučno suprotstaviti umesto da se to povećava", kaže ekspert za tržište rada Levice Suzane Feršl.
Zamenik šefa poslaničkog kluba konzervativnih demohrišćana Herman Grehe kritikuje vladin nacrt zakona, jer "ne doprinosi nimalo delotvorno" tome da više dobro kvalifikovanih ljudi dođe u Nemačku. Prema njemu nisu važna nova pravila, već bolja praksa.
"Ako hiljade kvalifikovanih ljudi koji žele da dođu u Nemačku mesecima čekaju vizu ili priznavanje svojih kvalifikacija, potrebno nam je konačno više zaposlenih u našim predstavništvima u inostranstvu, a ne nova pravila o bodovanju", kaže Grehe.
Gerd Landsberg iz Saveza opština i gradova rekao je za list Rajniše post: "Ako informatičar iz Pakistana ili Indije mora da čeka mesecima dok ne dobije termin za vizu u konzulatu, on će onda naposletku izabrati drugu zemlju da se useli u nju." Landsberg zato zahteva brže, digitalizovane procedure dobijanja vize, pošto sve industrijske zemlje žele da privuku najbolju stručnu radnu snagu.
Predsednik Centralnog saveza nemačkih zanatlija (ZDH) Jerg Ditrih opominje da ni najbolji zakon ne vredi bez primene. Smatra da procedura za doseljavanje stručne radne snage mora biti radikalno pojednostavljena smanjenjem birokratskih prepreka i ubrzanjem upravnog postupka.
Nemačka Agencija za zapošljavanje ukazuje da zemlji nedostaje konsekventna digitalizacija. Skoro pola zvaničnih dopisa institucija nadležnih za inostrane poslove još stižu u obliku pisma ili faksa, kaže Vanesa Ahuja, direktorka za inostrane poslove Agencije. Dodaje da bi bilo poželjno da sve "stoprocentno ide digitalno". Upravo to, prema stručnjacima iz drugih država, Nemačkoj nedostaje.