Pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka postigli su konačan dogovor o poslednjoj ponudi Iranu, koja bi trebalo da okonča nuklearnu krizu. U suprotnom, ako Iran ne prihvati ponuđeno, uslediće sankcije UN i, eventualno, vojna intervencija SAD.

Posle dogovora u Beču, britanska ministarka inostranih poslova Margaret Beket izjavila je da ponuda Iranu predstavlja „kombinaciju saradnje i pretnji“:

„Pred Iranom su sada dva puta, saradnje i dalje konfrontacije na koju će međunarodna zajednica odgovoriti“, rekla je Beketova.

Takozvani predlozi velikog dometa za Iran, predstavljaju niz povlastica koje će Iran dobiti ukoliko se odrekne obogaćivanja uranijuma, u suprotnom Savet bezbednosti će reagovati.

„Dogovorili smo se da ćemo, ukoliko Iran odluči da ne pregovara, morati da preduzmemo druge mere u Savetu bezbednosti“, rekla je Beketova aludirajući na sankcije.

Državni sekratar Kondoliza Rajs izjavila je da su SAD „veoma zadovoljne“ postizanjem sporazuma koji će Iranu biti predstavljen u roku od nekoliko dana:

„Iran nema više puno vremena. Rok za odgovor je par nedelja“, rekla je Rajsova.

Kako prenosi agencija Rojters, SAD su zadovoljne i zbog toga što su u pravljenju predloga učestvovale Kina i Rusija, koje se snažno protive uvođenju sankcija Iranu.

„Ova ponuda je šansa za Iran da postignemo sporazum koji se bazira na saradnji. Spremni smo da nastavimo pregovore i sve akcije protiv Irana u Savetu bezbednosti odmah pošto on zaustavi obogaćivanje uranijuma“, dodala je britanska ministarka.

Za usvajanje dokumenta bila je ključna podrška Rusije. Jedan visoki evropski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, objasnio je Rojtersu kako su SAD obezbedile podršku Moskve:

„Vašington je pristao na zahtev Rusije da se u tekstu dokumenta koji će biti ponuđen Iranu ne navodi mogućnost vojne intervencije i to je bilo presudno“.

Si-En-En je preneo da je predsednik SAD Džordž Buš već razgovarao sa predsednicima Kine i Rusije o uvođenju sankcija Iranu. Predsednik Kine Hu Đintao je podržao usvojeni predlog.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je posle sastanka u Beču izjavio da sporazum u slučaju negativnog odgovora Irana ne predviđa vojnu intervenciju, koju SAD već dugo ne isključuju kao mogućnost.

„Mogu nedvosmisleno da kažem da sporazum isključuje mogućnost upotrebe vojne sile“, rekao je Lavrov za agenciju RIA novosti.

Međutim, da Amerika neće odustati od vojne intervencije svedoči i jučerašnja izjava Džona Negropontea, šefa svih obaveštajnih službi SAD, koji je rekao da je „Iran rešen da dođe u posed nuklearne bombe i da bi to moglo da se dogodi u roku od deset godina“.

„Iran bi mogao da ima spremnu nuklearnu bombu između 2010. i 2015. godine. Nemamo konačnu procenu. Ponašanje Irana predstavlja pretnju za Liban, Izrael, palestinske teritorije i Irak“.

Negroponte je priznao da su obaveštajci pogrešili u slučaju Iraka i tvrdnji da Husein poseduje oružje za masovno uništenje:

„Značajno smo popravili integritet i analizu podataka. Neke od ovih lekcija smo naučili na teži način“.

Ostale vestiArhiva