Boris kaže da ga je ptica posetila dva puta i fotografije susreta objavio na svom Fejsbuk profilu.
- Doleteo je do moje police i onda ostao tamo pola sata. Razgovarali smo neko vreme, ali onda je on odleteo i posle nekog vremena se vratio. Ne znam zašto, jer mu ništa nisam ponudio - kaže Boris za N1 Slovenija.
Ni aplikacija nije prepoznala vrstu ptice
Upitan da li je odmah prepoznao o kojoj ptici se radi, odgovara da nije. Koristio je aplikaciju za prepoznavanje ptica, a ona mu je rekla da je u pitanju detlić.
Zapravo, u pitanju je izuzetno ugrožena vrsta koja je u Sloveniji izumrla pre 400 godina. Ibis, ili grivasti ibis, je velika ptica selica koja živi u neplodnim, polupustinjskim i stenovitim staništima, često, ali ne uvek, u blizini tekuće vode, navodi slovenačka Vikipedija.
Smatra se visoko ugroženom vrstom i zaštićena je. Ima raspon krila od 120 do 135 centimetara i teži od 1 do 1,5 kilograma u prečniku. Gnezdi se u kolonijama na liticama u stenovitim predelima jugoistočne Anadolije, pustinjama Bliskog istoka i Afrike.
U prošlosti je grivasti ili ćelavi ibis bio mnogo rasprostranjeniji na Bliskom istoku, u severnoj Africi, pa čak i na teritorijama do Alpa, iako je u Sloveniji izumro pre 400 godina, navodi Vikipedija. Ova vrsta je nekada bila veoma cenjena od strane faraona starog Egipta.
Populacija grivastog ibisa u divljini svega oko 420 jedinki
Godine 2004. njihova populacija u divljini procenjena je na oko 420, dok ih je u zatočeništvu tada bilo oko 1.500. Stalno je naseljen samo u Maroku, Turskoj i Siriji. Međutim, pokušavaju da je ponovo nasele u Austriji, zbog čega se u poslednje vreme sve češće viđa i u Sloveniji gde se zaustavlja na svom migracionom putu i za sada se tu ne gnezde.
Nažalost, njihove posete i susreti sa ljudima ne završavaju se uvek srećno. Pošto se ne plaši čoveka, zna da bude lak plen.
Pretpostavlja se da je grivasti ibis bila uobičajena ptica na Krasu, Istri i Dalmaciji u srednjem veku. Njegov lik se nalazi na jednoj od fresaka u hrastoveljskoj crkvi Svete Trojice, u područnoj crkvi u Gradištu pri Divači, u grbu koparske plemićke porodice Elio i na portalu dvorca Lukovec u Logu – opština Dragomer. Početkom 19. veka Žiga Zois mu je u svojim ornitološkim beleškama dao slovenačko ime.

Ostale vestiArhiva