S obzirom na to da je sunčano vreme na našem kontinentu tek počelo, eksperti predviđaju još veću proizvodnju u solarnim panelima narednih meseci.
Dok je ugalj isporučio oko 20 teravat-časova električne energije, odnosno 10%, solarni kapaciteti proizveli su rekordnih 27,16 teravat-časova (14%), pokazuju podaci organizacije Ember.
Preostali teravat-časovi proizvedeni u maju došli su iz, redom, nuklearnih elektrana (22,43%), vetroparkova (16,58%), gasa (14,66%), hidroelektrana (14,53%), bioenergije (4,7%), drugih fosilnih goriva (2,35%) i drugih obnovljivih izvora (0,42%).
U maju 2015. godine, slika energetskog miksa Evropske unije bila je potpuno drugačija od današnje: termoelektrane na ugalj su, sa proizvedenih 44,64 teravat-časova, pokrivale skoro četvrtinu proizvodnje. Udeo solara bio je ispod 6%, a vetra oko 10%.
U međuvremenu, u težnji da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz sektora energetike, a kasnije i zbog rata u Ukrajini, zemlje članice radile su na razvoju projekata obnovljivih izvora, a među njima i solara.
Prošle godine Evropska unija uspela je da proširi kapacitete energije sunca za rekordnih 41,4 GW. To je skok od 47% u poređenju sa 2021. kada je instalisano 28,1 GW solara.
Solarne elektrane pokazale su se kao lako i brzo rešenje u odgovoru na energetsku krizu i smanjenu isporuku prirodnog gasa iz Rusije.
Iako vetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji potiskuju ugalj i gas iz proizvodnje struje, put do neto nultih emisija, kojima se teži sredinom veka, i dalje je dug i treba da bude praćen i napretkom na polju ostalih čistih tehnologija poput skladištenja energije i elektromobilnosti.
Najvećem evropskom tržištu energije, nemačkom, predstoji još ozbiljniji zadatak s obzirom na to da je zemlja prošle godine najavila da će svoju elektromrežu dekarbonizovati do 2035. godine.
Zajedno sa vetrom, sunce je pokrilo skoro jednu trećinu proizvodnje u Evropskoj uniji.

Ostale vestiArhiva